БЕОГРАД - Рано ујутро 12. марта 2003. године, Ентони Монктон је још једном посетио свог блиског сарадника из Сурчина, кога су Британци водили под шифрованим именом “Марко”. Енглеског обавештајца је занимало, пре свега, да ли ће се Чедомир Јовановић, близак сарадник покојног премијера Ђинђића, вратити у Србију, тврди добро информисан извор близак обавештајним круговима. Подсетимо само дан пре тога, према наводима наших извора, Монктон је тражио од Марка да се Јовановић под хитно врати у Београд, под изговором “да ће им бити потребан наредних неколико дана” и да је “добро да буде ту”. Чедомир Јовановић се у то време налазио на скијању у Италији.
Мере обезбеђења око виле у којој је становао Марко биле су подигнуте на највиши ниво. Око куће су шетали људи наоружани “дугим цевима” и чак ни полиција није смела да им приђе, тврди наш саговорник и додаје да је Монктон похвалио Марка због тога. У његовој кући, Енглез се осећао прилично сигурно.
Монктон: Да ли си пренео нашем младом пријатељу (мисли се на Чедомира Јовановића) да треба да се хитно врати у Београд?
Марко: Јесам. Пронашао сам га.
Монктон: И када долази? Надам се да схвата озбиљност ситуације!
Марко: Па, не баш. Прво је био одлучно против. Тврдио је да нема потребе да се врати за Београд, да је све у реду, да то што има, може да сачека његов повратак. Ја, наравно, нисам хтео да му кажем о чему се ради...
Монктон: Наравно, то је паметно. Треба комуникацију ограничити на усмену, након последњег развоја догађаја...
Марко: Онда сам му суптилно ставио да знања да, ако се не појави... Може свашта да се деси. Мислим да је схватио поруку. Он је млад и зато му треба толерисати доста ствари, али увек оне најбитније разуме...
Монктон: Да, да... Несумњиво се ради о најталентованијем политичару код вас. Молим те, обезбедите му све што је потребно и нека га твоји људи штите. Сместите га ван Београда и строго контролишите његово кретање. Он не сме ниједан покрет да направи а да ти не знаш. Да ли зна шта је у плану Б?
Марко: Нема појма. Не брини, разуме се да ћемо га држати на оку.
Монктон: Реци ми, шта мислиш, како ће он реаговати када будемо склонили његове дојучерашње пријатеље? Ове из Земуна?
Марко: Он је прагматичан дечко. Разумеће... (смех) Ма, где се с њима спетљао... Ја им не бих опростио после онога када су нам минирали оне машине за асфалтирање.
Монктон: Имаћете свој моменат за освету... Не брините.

(НАСТАВИЋЕ СЕ)