Не мора све у политици да се види. Има нечег и у сенци. Ево, један обичан петак (16.05.2008. године), остао би потпуно незапажен да неко из те сенке није мало извирио. У Министарству иностраних послова земље Србије дешавала се "персонална рокада". Народним речником речено, десило се више случајева "сјахавања" са коња на магарца. Акција муњевитих смена и именовања вођена је као лични чин.
Смењени Виктор Јанковић, заменик генералног секретара Министарства спољних послова Србије, био је задужен за кадровска питања (сада постављен за помоћника Гаше Кнежевића, главног правног саветника Министра спољних послова), и Здравко Бисић, директор Дирекције за правне и персоналне послове (петнаест година се бави кадровским пословима у Министарству спољних послова), сада постављен за заменика директора СИД-а (дипломатска обавештајна), били су актери занимљиве позоришне представе.
 Наиме, добили су задатак из самог врха Демократске странке да изврше кадровско самоубиство, како би шефу дипломатије Јеремићу и самом Борису Тадићу био отворен пут за даље смене у Министарству спољних послова. Рецимо, сценарио је био овакав: ево, два наша човека су смењена, могу и друге смене да почну, све је то један природан процес...
Било је још неколико "озбиљних" кандидата за оставку као што су Мирко Стефановић (генерални секретар Министарства спољних послова), Томислав Ђурин (шеф Службе безбедности МСП-а) и многи други...
Акција је на крају испала и смешна и неуспешна.
Неко је извирио из сенке. Списак од око 200 људи за пензију, отказе и избацивање из Министарства спољних послова, који нису блиски Демократској странци, и пријем у следећих два месеца око 250 проверених кадрова у МСП-а, некако је дан раније (четвртак после подне) доспео у руке Војислава Коштунице, који је схватио шта се дешава па је кренуо у општи противнапад. Тадић и Јеремић су углас повикали: нисмо ми, то су она двојица сами (Јанковић и Бисић), где би ми... Две главе мање, шта фали, живот иде даље.
А само у последња два месеца потпуно је измењена кадровска слика Министарства, јер су кадрови Демократске странке постављени скоро на сва руководећа места, прескачући по неколико "кадровских степеница", на пример са положаја III секретара (најнижа степеница) на место директора дирекције.