БЕОГРАД - Председник Јужне Осетије Едуард Кокојти у ексклузивном интервјуу за Курир и Геополитику преноси утиске и атмосферу међу браниоцима Јужне Осетије након прошлонедељне агресије оружаних снага Грузије на Осетију.
- Бројчана надмоћ од један према тридесет у људству и наоружању није помогла Грузији да заузме нашу земљу. Још једном смо показали читавом свету да нам они не могу бити конкуренти и да Осетини изнад свега воле своју отаџбину. Цео осетински народ, посебно Ћинвалци, показали су велики степен храбрости и ја се клањам тим људима, браниоцима Јужне Осетије, који су успели да у неравноправном рату одбране свој град - с поносом истиче Кокојти и додаје:
- Од заробљене грузинске ратне технике биће створена тенковска јединица по имену Михаила Сакашвилија. Грузија је данас најмилитаризованија држава на постсовјетском пространству. Све јединице Грузије обучавали су инструктори из НАТО.
На питање да ли је тачно да је међу грузинским војницима било и страних плаћеника, председник Јужне Осетије даје потврдан одговор.
- После битке пронашли смо да је код агресора било много становника Прибалтика и Украјине, а по подацима које добијамо, има тела плаћеника из Африке, тамне боје коже. Било је и људи с типичним азијским очима.
Председник Јужне Осетије пренео нам је и кратки ратни извештај:
- Данас оружане снаге Јужне Осетије, заједно са снагама 58. армије Руске Федерације, које дејствују херојски и храбро, држе под контролом у потпуности Ћинвал и све стратешке врхове. Сада је на делу уништење остатака група грузинских војски у планинама, које су остале тамо након покушаја заузимања Ћинвала.
Упитан да ли су народ и руководство Републике Јужне Осетије и он лично на страни Срба на Косову, председник даје занимљив одговор.
- Народ Јужне Осетије, древни народ са старом православном традицијом, испуњен је изузетно топлим осећањима према братском српском народу. Наши заједнички корени потичу још од скитско-словенских времена. Такође, наша позиција одређена је и религијско-културном блискошћу. Јужни Осетини нису сепаратисти, ми смо увек били против распада наше државе СССР. За разлику од Јужне Осетије, којој су закони СССР то дозвољавали у случају излаза Грузије из састава СССР, проглашење независности Косова представља незаконити корак, јер ни закони Југославије, ни закони Србије нису признавали такво право Косову. На тај начин ситуација на КиМ се принципијелно разликује од ситуације у Јужној Осетији. Ако се већ повлаче паралеле, тада треба рећи да у Осетији савршено схватају да је Југославија постала жртва међународне агресије ради њеног уништења и поделе - каже Кокојти и наставља:
- То је довело до безакоња и неправде према српском народу. И Срби и Осетини бране своје историјске земље и своје интересе искључиво законским средствима, у исто време када се против њих примењују методе тероризма и геноцида. Због тога, полазећи од норми међународног права, ми смо солидарни с борбом Срба за очување њихове државе. Та солидарност не јавља се само у формалним изјавама. Постоје људи, добровољци из Осетије, који су се борили заједно са Србима и поред тога што се и код нас догађају сличне ствари, попут Алберта Андијева. Поносим се својим сународником, који је штитио у Србији наше заједничке идеале. С великом пажњом пратимо шта се догађа у Србији и тешко нас погађа раскол српског друштва. За разлику од Срба, код нас је потпуна слога. И нас желе да поделе на западњаке и патриоте, али главно је да народ не изгуби веру у будућност, своје националне идеје и идеале - каже на крају председник Јужне Осетије.   

ДВА ГЕНОЦИДА ГРУЗИЈЕ
Председника Осетије питали смо о суштини грузинско-осетинског конфликта.
- У прошлости су између Алана-Осетина и Грузина постојали су добри односи. Аланско царство било је јаче и снажније и помагало је Грузинима у борбама с непријатељима. Напад монголско-татарских хорди изменио је ситуацију. Грузија се покорила освајачу, успела је да се сачува, а Осетини-Алани, који су пружили снажан отпор, изгубили су своје Аланско царство - каже Едуард Кокојти и наставља:
- Крајем осамдесетих официјелни Тбилиси прогласио је Јужне Осетине гостима на грузинској земљи, па су се јавили гласови за њихов прогон из „грузијске земље“. Када је Грузија изашла из састава СССР, Јужна Осетија је одлучила да остане у саставу СССР. Тада је Грузија извела по други пут у 20. веку геноцид над осетинским народом. Убијали су мирно становништво, спаљивали осетинска села, напали Ћинвал ракетама и артиљеријом. Ликвидирано је око 2.000 мирних становника. Ретко ко је био убијен без мучења. Ниједан од одговорних за масовна убиства и етничко чишћење Осетина није био гоњен у Грузији, а многи су проглашени за хероје - препричава Кокојти.