Париз: Изградња џамија по Европи наилази на велики отпор

Петиције у Лондону, протести у Келну, судски процес у Марсељу и сукоби у Берлину - муслимани у Европи наилазе на жестоки отпор својој зељи да изграде џамије у којима ће се молити, а које ће учврстити статус ислама као друге вере на старом континенту
Широм Европе, муслимани који су се годинама молили у гаражама и старим фабричким халама, сада су суочени са скепсом и страховањима због планова да изграде џамије које ће бити достојно сведочанство вери и солидарности њихових заједница.
Неки противници, џамије одбацују као знакове исламизације. Други тврде да ће минарети поружнети силуете градова. С озбиром на улогу коју су неке џамије имале као центри тероризма, трећи сматрају да би исламске богомоље могле да буду претња за безбедност.
"Све видљивије присуство муслимана подстакло је питања у бројним европским друштвима", рекао је Ројтерсу један од водећих представника муслимана у Европи, Тарик Рамадан, поводом предлога деснице у његовој родној Швајцарској да забрани минарете.
Питање џамија појавило се у британској штампи крајем јула када је петиција против "мега џамије" постављена на веб сајту премијера Брауна. Петицију је, пре него што су је скинули, потписало 275.000 људи.
У Немачкој су прошлог месеца организовани протести против исламских храмова у Келну и Берлину, а локална скупштина је гласала против изградње џамије у Минхену. Француска десница најавила је тужбу против града Марсеља због помагања изградње "велике џамије".
Бекир Албога, из Турске исламске уније у Келну, тврди да критичари који нове џамије виде као знакове сепаратизма или исламске колонизације Европе, не схватају суштину.
"Жеља муслимана да изграде храм значи да желе да се осећају као код куће и да живе у хармонији са својом вером, у друштву које су прихватили као своје", каже он.
Пројекти изградње великих џамија изискују године планирања. Током тог процеса, муслимански вођи и градски званичници се боље упознају и на крају већина градоначелника подржи пројекте јер их гледају као на помоћ у интегрисању нове мањине у друштво.
Десничари или групе из краја где ће џамија бити подигнута, а понекад и уз подршку хришћанског светштенства, недавно су се изјаснили против таквих пројеката.
Напетост се продубила јер верски објекти имају велику симболичну вредност у Европи, где су катедрале и цркве најчешће центар града, каже Рием Шпилхаус, стручњак за ислам у европи са берлинског Универзитета Хумболт.
"Џамија симболично представља промену у друштву. Она отвара дебату о томе да ли су промене добре, да ли муслимани треба да живе овде, чак и да ли је ислам добра вера", рекла је она.
Шпилхаус објашњава и да се о овим питањима ретко отворено говори. Расправе око џамијама често се скрећу на друга питања као што су тероризма, улоге жена или проблем паркинг места.
Противници лондонске џамије, на челу са локалним званичником из хришћанске групе, тврде да ће велика џамија која може да прими 12.000 људи претворити тај део града у "зону једне вере", односно да ће припадници других вероисповести отићи.
Они тврде да су Табилги Џамат, исламски мисионари који граде џамију, ризик по безбедност јер су "ципела-бомбаш" Ричард Рид и двојица бомбаша самоубица из напада на Лондон 2005. године били припадници тог покрета.
У Келну план за изградњу џамије у отоманском стилу наишао је на оптужбе да је превелик за град у коме се налази једна од најимпозантнијих готичких катедрала у хришћанском свету.
"Имам мучан осећај. Џамија ће граду дати другачију панораму. С обзиром на нашу историју, шокирани смо што је муслиманска имиграција донела културни прекид у нашој немачкој и европској култури", каже кардинал Јоаким Мејснер.
Пројекат џамије у Панкову, у источном Берлину, изазвао је сукобе прошлог месеца. Неонацистичке групе придружиле су се протестима и на градилишту је запаљен камион.
Француска, где живи највише муслимана у Европи - пет милиона, има дужу историју џамија у градовима и многи градоначелници муслиманима дају земљу по нижим ценама.
Десничарска партија Национални републикански покрет неочекивано је добила две судске битке ове године против повластица муслиманима у париском предграђу Монтељ и у Марсељу, где четвртину популације чине муслимани.
У Свајцарској две десничарске странке покренуле су петицију за референдум како би се забранила изградња минарета на џамијама.
Италијанска антиимиграциона Северна лига позвала је овог месеца да се све џамије затворе због безбедносних провера.
У Грчкој, која је четири века живела под турском влашћу, муслимани су своју прву џамију добили у јуну, у Атини.
У Шпанији, која је осам векова, до 1492. године, била бастион исламске културе, католички лидери усплахирено одбијају захтеве муслимана да се моле у катедрали у Кордоби која је првобитно изграђена као џамија.