Предложићу да се отворе све архиве тајних служби до 2000. године, па ће се видети колико је људи из садашње власти радило за службе - готово сваки други
Ивица Дачић, шеф посланичке групе СПС и председник скупштинског Одбора за одбрану и безбедност, пре неколико дана је, дискутујући за говорницом поводом парламентарне расправе о закону о основама уређења службе безбедности, истакао да је у време ванредног стања 2003. године од стране тајних служби прислушкиван велики број политичара и новинара.
Колико је новинара и политичара прислушкивано?
- У овом тренутку не могу да кажем колико је новинара и политичара прислушкивано, нити имена тих људи, јер је то, за сада, државна тајна. Отприлике, прислушкиван је исти број политичара и новинара углавном због њихове могуће повезаности са страним службама. Искоришћена је ситуација када је Наташа Мићић прогласила ванредно стање, а према закону, службама није било потребно одобрење председника Врховног суда Србије. Велики је проблем у томе што су право на прислушкивање имали БИА, ВБА, МУП, део Министарства за финансије, које контролише прање новца, СИД (Министарство иностраних послова) и Управа царина, а скупштински одбор могао је да контролише само БИА, МУП и ВБА. Остале службе раде за себе и нико их није контролисао. Уз свако прислушкивано лице стоји и напомена због чега је прислушкивано, али од тог прислушкивања било је мало резултата, ако се изузму лица која су процесуирана за учешће у убиству премијера Зорана Ђинђића. Одбор за одбрану и безбедност, дакле, није имао потпуну контролу рада ових служби, што ће се решити усвајањем закона о основама уређења службе безбедности, према којем Одбор добија много већа овлашћења јер ћемо имати право да тражимо извештаје у виду документације и свега другога што закон предвиђа.
ПРОБЛЕМ СЕ НЕ ЗАТВАРА
- Пре неколико дана предложио сам на Одбору за одбрану и безбедност да се изгласа одлука о отварању свих досијеа од 1946. године до данас, али су предлог подржали само представници НС и Мујо Муковић из странке Расима Љајића. Остали су били против и то довољно говори о томе ко се плаши отварања досијеа. Међутим, са овим се не затвара тај проблем. Ускоро ћу предложити отварање досијеа служби од 1990. до 2000. године, па да видимо ко је све за кога радио и ко ће бити против, односно, ко ће из садашње власти бити против такве одлуке и ко ће се уплашити отварања досијеа. Мислим да ће се овакве одлуке уплашити можда сваки други из партија на власти.
У овом тренутку нема приоритетнијег питања од оног које се тиче будућности Косова и Метохије. Изјава господина Симића, саветника премијера Коштунице, изазвала је велике полемике међу политичарима.
- Неки политичари се више узбуђују када чују мишљење да се Косово мора бранити оружаном силом, него када Албанци најаве да ће ратом доћи до независности. Ми, наравно, не треба да претимо и треба да позовемо Кфор да заштити Србе на Косову уколико се то деси, али у сваком случају, наша војска мора да буде спремна. Зашто је некоме потребно да унапред каже да се одриче те опције? Све што се дешава је „тактика одвраћања“. У случају да Албанци једнострано прогласе независност Косова, треба запретити признањем независности Републике Српске.
Шта ће, према вашем мишљењу, бити са Косовом и какве су могуће реакције Србије уколико дође до једностраног проглашења независности?
- У овом тренутку воде се интензивни дипломатски разговори да до тога не дође, али ако се деси, онда треба обезбедити механизме да Срби на Косову остану и да се и даље сматрају држављанима Србије. Такође, морале би да се предузму одговарајуће мере према државама које су прихватиле једнострано проглашење независности Косова. О каквим је мерама реч, одговор треба да да влада која припрема мере и о којима се за сада ништа не зна. У сваком случају, после заседања Савета безбедности и Европске уније, морала би да буде одржана седница парламента на којој би се формулисао званичан став Србије - истакао је Дачић у разговору за Сину