После готово осам година упорних покушаја и милијарди долара, Вашингтон и Брисел су одлучни у намери да формирају независну државу Косово. Та држава могла би да постане легло криминала у срцу Европе, упозоравају Сванте Корнел и Михаел Јонсон, истраживачи са Џонс Хопкинс Универзитета у Вашингтону и Упсала универзитета у Шведској, у заједничком чланку у „Интернешенел хералд трибјуну”.
Када је 1999. међународна заједница интервенисала на Косову, имала је исправне намере, али погрешне пријатеље, тврде они и подсећају да Сједињене Државе и њени савезници нису наградили косовског лидера Ибрахима Ругову „за осам година стрпљивог отпора српском злостављању“, већ су одлучно деловали тек кад је паравојна Ослободилачка војска Косова испровоцирала Југословенску армију на озбиљну акцију, што је довело до рата на Косову.
Велики део онога што данас тишти Косово делимично потиче из неуспеха да се избори са споредним ефектима интервенције и даљом моћи сада расформиране ОВК, истиче „Хералд трибјун” преносећи мишљење Корнела и Јонсона.
Рат је ОВК дао повећани легитимитет, присталице и финансијска средства. Тешко, међутим, да је ОВК узор за племенито герилско ратовање. Сматран од стране Сједињених Држава и осталих западних влада за терористичку организацију, ОВК је за време рата убијао припаднике супарничких косовских политичких покрета и Албанце за које су сумњали да сарађују са Србима.
Велика новчана средства добијао је од трговине дрогом и био је укључен у озбиљна кршења људских права. Упркос свему овоме, чим је рат био завршен, ОВК је добио дозволу да се преобрази у политичку партију и да формира највећи део Косовског заштитног корпуса као и полицијске снаге, наглашава „Хералд трибјун”.
Последице су у потпуности биле предвидиве. Неколико чланова Руговине популарне партије нападнуто је и убијено, чиме је створена ситуација у којој су две водеће партије на Косову формирале своје полузваничне „службе безбедности”.
Албански организовани криминал искористио је савезе створене са водећим политичарима косовских Албанаца и данас контролише већи део трговине хероином у западној Европи, подсећају двојица истраживача у „Хералд трибјуну”.
Остаци ОВК – и његова финансијска мрежа – били су укључени у подбадање немира у јужној Србији и северној Македонији, а чланови Косовског заштитног корпуса хапшени су под оптужбом да су убијали Србе цивиле. Полиција УН приватно признаје да избегава да гони бивше чланове ОВК умешане у криминалне активности.
Корнел и Јонсон тврде да би руководство нове косовске државе, уколико би се усвојио план Мартија Ахтисарија, било у најбољем случају под јаким утицајем организованог криминала, а у најгорем у директном дослуху са криминалним групама.
Као доказ цитирају изјаву портпарола полиције УН из јуна 2003. да Косово „није друштво које је захватио организовани криминал, већ друштво засновано на организованом криминалу”.
Уколико не буду предузете одлучне мере да се заустави организовани криминал и његова повезаност са косовском политичком елитом, док међународна заједница још увек има надлежност над овом територијом, биће много прилика да са зажали због ове грешке, а мало оних да се она исправи, упозорио је „Хералд трибјун”.
(Приредила С. Стијовић)
[објављено: 27.03.2007.] |
