Неолиберализам је доживео крах. Тачно после две деценије његове доминације. После свега што се десило у последње време, можемо слободно рећи да је неолиберализам мртав. Слом финансијског система у Сједињеним Државама је био очекиван. Годинама уназад сам писао да ће се то догодити. И годинама уназад су неолиберали говорили да сам катастрофичар. Све је у најбољем реду. Све је под контролом. Никада већи замах на финансијском тржишту нисмо имали. Империја није у растројству. Мултинационалне компаније су неуништиве. Човечанство ће доживети невиђени просперитет. Нема места никаквој сумњи. Савремени капитализам је савршен. Треба га само следити . Али, слом на финансијском тржишту је срушио неолиберализам. Критике које данас читамо не улазе у саму суштину проблема.Веома је мали број аутора који забринутим грађанима тачно објашњавају шта се догађа. Мислим да је потребно да поново осветлимо суштину нарастајућег проблема. На тај начин ћу заокружити досадашњи критички поглед на савремену економију.
Наравно, данас је много лакше писати о свему јер се слом финансијског тржишта десио. Неолиберализам је идеологија мултинационалних компанија и новобогаташа. Његова суштина је била да они који су богати буду још богатији, док су сиромашни постајали све сиромашнији. Ту своју накарадну идеологију су умотали у пропаганду о глобализацији, слободном тржишту и цивилном друштву. Хвалили су се да ће тако усрећити човечанство и планети донети мир и спокој. Тражили су да се униште државе, нације, културе и слободоумни појединци. Створили су невладин сектор кога су финансирали и контролисали као замену за државне институције. Мултинационалним компанијама је требало што веће тржиште да би оне, увећавајући послове, остваривале све веће профите. Неолиберални капитализам је рушио све препреке пред собом. Прве на удару су биле државе. Неолиберални идеолози су тражили да се државе повуку са тржишта и да се ограничи њихов утицај у друштву. Неолиберали су се обрушили на национална и верска осећања човечанства. Уместо нације понудили су - потрошача, уместо цркве -супермаркет. Човека су свели на конзумента комерцијалне цивилизације. Националне и верске разлике у човечанству свели су на различите укусе у избору робе у мега маркетима. Такво сужавање човека на потрошача довело је до губитка грађанства. Заправо, грађанин је постао купац бољег живота. Како купац нема довољно новца да покупује читав живот одједном, онда су се појавиле банке које су му понудиле илузију. Купац је преко ноћи добио све од живота, али је, за узврат, морао да прода своју слободу. Добили смо савремено ропство. И савремене робове. Који су били оковани узетим кредитима. Купац је постао презадужени корисник кредита. Кредита који не може никада да врати. Кредита кога морају да отплаћују и генерације његових потомака. Али то није било важно. Враћање кредита никога није ни интересовало. Неолиберали су ширили пропаганду да се једном живи и да треба узети све што се од живота понуди. Све одмах треба прогутати.
     
Холивудски кичерајски гламур је светлео у главама изманипулисаних корисника кредита. Подржавање богаташких скоројевића је постало стил живота. Читава индустрија забаве и спорта је учествовала у заглупљивању човечанства. Примитивизам и дебилизам су постали стил живота. Похлепа и грамзивост су доносиле успех. Образовни систем је производио фах идиоте. Велики брат је ликовао. Све је било под његовом контролом. Мењала се природа човека. Мењала се планета. Уместо хладног рата добили смо монопол. Падом берлинског зида доминација Империје у растројству је била неприкосновена. Спрдање са Јељцином је било врхунац западне демократије. Општа компјутеризација и развој мобилне телефоније спречиле су да се 1990. уруши систем. Уместо да паметно искористе купљено време, наркотизовани творци система су наставили да се самозадовољавају сопственим успесима. А онда је настала још дубља и тежа криза 2001. године. Дубиоза је била огромна. Падале су преко ноћи моћне мултинационалне компаније. Енрон, Wордцо, Тyцо, Пармалат и други  су показивале да нешто у систему није добро. Постојала је системска грешка. Тадашњи гувернер Алан Гринспен то није хтео да призна и прихватио је превару око хипотекарних кредита. Веровао је да ће хипотекарни кредити отклонити грешку у систему. То је била глупост. Данас, зачуђен дубином катастрофе, признаје да је велика грешка направљена. Хипотекарна криза је избила 9. августа 2007. године и донела је губитке преко 10.000 милијарди долара, што је БДП читаве САД. Уместо да идеолози неолиберализма ставе прст на чело и повуку ручну кочницу, они су наставили да охрабрују и подржавају похлепу и грамзивост менаџера у мултинационалним компанијама. Уместо да открију грешку у систему, направе нови концепт, направе план санације и ревитализације и похапсе све оне мешетаре који су допринели урушавању тржишта, идеолози неолиберализма су чекали да се грешка сама исправи у инфицираном систему. Пожар су почели да гасе скупим бензином. Препустили су слободном тржишту, како су се они хвалили, да исправи све настале промашаје. То је била нова кобна грешка. Дали су кључеве од апотеке наркоману који је упао у велику кризу. Крах је био математички неминован. Било је питање само дана када ће се то објавити. Прво су пукли амерички Берн Стернс и британски Нортен рок. Међутим, то није било довољно за опомену. А онда су два финансијска гиганта Фреди мек и Фани ме национализована од стране ФЕД-а, да би се прикрили губици који се пењу на преко 6.000 милијарди долара. Морам да признам да су ме ови називи Фреди и Фани увек асоцирали на банду Бони и Клајд и никад не бих саветовао клијентима да тамо улажу новац. Парама пореских обвезника држава национализује приватне финансијске корпорације које су се коцкале на финансијском тржишту. Тог тренутка неолиберализам је био мртав. Потом следи банкрот приватне инвестиционе куће Браће Лиман, који су ме увек подсећали на Браћу Далтон, али држава није ништа урадила да би заштитила инвеститоре. То је био опасан преседан државе. Неким компанијама је помагала, а неким није хтела. То је довело до још већег неповерења на тржишту. Надувани балон је коначно пукао. Заштиту од поверилаца тражи и највећа осигуравајућа кућа АИГ. Њеним крахом би се потпунио урушио финансијски систем у САД. Држава интервенише и убацује новац у банкротирани АИГ. Читав светски финансијски систем почиње да пропада. Берзе у свету се затварају да не би дошло до потпуног краха. Неолиберали траже од државе да поново интервенише. Централне банке убацују свеж новац у систем да би спасили ликвидност. Али то је поново доливање уља на ватру. Суштина је била у томе да се пожар угаси. На овакав начин интервенисања државе никада се неће пожар угасити. Напротив, он ће ускоро бити још већи. Ни стратегија укрупњавања неће помоћи. Тако се само проблем увећава. Када Банк оф Америка купи брокерску кућу Мери Линч за само 50 милијарди долара, наводно упола цене, то је погрешна инвестиција јер Мери Линч толико не вреди. Али већи је проблем, што не вреди ни Банк оф Америка. Њени губици су сто пута већи од компаније коју купује. Проблем се, дакле, само привремено одлаже. Када држава интервенише, како се каже, свежим новцем на тржишту, онда она то ради свежим штампаним новцем. Држава штампа новац да би санирала банкротиране компаније.То исто је радио и Милошевић. Никакве разлике нема. Ако се тако настави, држава ће банкротирати и настаће неки Пети октобар у САД. Било би то добро за САД и за човечанство. Било би то добро за демократију и слободно тржиште. Где је онда суштина проблема? Многи светски интелектуалци су томове написали о краху финансијског тржишта, али нису погодили суштину проблема. Мислим да је једини Путин отворено у једној реченици објаснио суштину настале невоље. Он је рекао да не може цела светска привреда да зависи од једног завода за штампање новца. И то је сама суштина. Поновићу укратко оно што сам већ изнео на овим страницама ранијих година. Сједињене Државе су задужене 120.000 милијарди долара, пола према иностранству, а половина су домаћи дугови. Сваки амерички грађанин дугује 400.000 долара, док 40 милиона нема никакву социјалну и здравствену заштиту. Америка је финансијски банкротирала и никако то да објаве. Највећа историјска превара је направљена од 1971. године када је укинут златни стандард. Од тада администрација и Вол Стрит непрестано штампају новац без покрића. Нобеловац Милтон Фридман, монетариста који је гуру неолиберализма од 1988. године, подржавао је да се долар штампа без покрића и да се за њега купује нафта. Он је изјавио да такав долар не представља опасност све док се не врати у САД. Али за две деценије хиљаде милијарди долара је штампано без покрића и пуштено је у свет. Дошло је до засићења тржишта, долара има у свету у изобиљу и почели су да се враћају кући. Сваки дан у САД дође око три милијарде долара који одржавају систем да не банкротира. Кина има 1.600 милијарди долара у САД и плаши се да их не изгуби уколико дође до банкротства САД. Саудијска Арабија има 900 милијарди, а Русија 160 милијарди. Нагли крах САД би уништио њихов капитал. Зато ове државе мудро воде политику да не дође до наглог краха, како би оне добиле довољно времена за резервне стратегије. Резервна стратегија се већ остварује јер државне компаније ових земаља купују злато, сребро, дијаманте, руднике, минерале и плодну земљу свуда по свету. Некада су за Византију говорили да је болесник на Босфору која је, све до пада 29. маја 1453., умирала сигурно више од 450 година. Сада се империја у растројству налази у стању опасне болести. У ранијим написима сам наговестио шта се све може дешавати. У овом тренутку је важно да је неолиберализам у свету поражен. Али, на жалост, неолиберализам у Србији је на власти. Тржишни фундаменталисти тероришу нашу државу, нацију и све грађане. Они су спремни да све распродају да би узели провизије и испунили налоге својих газда.