БЕОГРАД - Да се проблем формирања нове српске владе не решава само у Србији, иако спада у унутрашња питања једне земље, потврђује и најновија изјава амбасадора Америке Камерона Мантера, по коме би „влада Шешељ - Коштуница вратила Србију уназад“. Примера мешања Запада у прављење владе има све више, а још један од њих је и јучерашња посета амбасадора Велике Британије Стивена Вордсворта и Мауриција Масарија из италијанског Министарства спољних послова Бранку Ружићу из СПС-а. Колико још „жеља“ званичника западних земаља можемо да очекујемо док не добијемо нову владајућу већину и колико је то уобичајено, питали смо политичке аналитичаре.
Слободан Антонић није крио изненађење бројем покушаја утицања на Србију.
- Не памтим да је Запад икада био оволико активан приликом формирања неке владе као сада. Та мера утицања на то да се нека влада направи или не направи је незапамћена. Ако је и Мантер, који се до сада није оглашавао о овој теми, почео да јавно преноси поруке, остаје још само да се огласи и сам председник САД. То показује велику заинтересованост Запада за Србију, али је несхватљив толики притисак, нарочито после регуларних и демократских избора - закључује Антонић, а посету Вордсворта и Масарија Ружићу, тумачи као покушај утицања неке од функционера СПС-а.
- То је део притиска на поједине функционере те партије, за које се претпоставља да је могуће убедити их да одустану од преговора са радикалима и ДСС-ом. Вероватно је процењено да је на Ружића могуће утицати у том правцу - каже Антонић.
Горан Буџак је, коментаришући Мантерову изјаву, рекао да није ништа ново да се амбасадори великих сила мешају у унутрашње послове слабијих земаља.
- То је, нажалост, стара политика великих сила, а нарочито САД, које тврде да је Балкан место на коме и они имају своје виталне националне интересе. Подсетимо се још свежег искуства са Вилијемом Монтгомеријем који се, заступајући интересе Америке, понашао као неко ко ведри и облачи на овим просторима. Суочавамо се са многобројним примерима мешања у животне и политичке циклусе, а као да се заборавља да је то противно међународном праву и Повељи Уједињених нација. Такође, није ништа ново да велике земље воде политику двоструких стандарда - оно што је њима дозвољено, није дозвољено и другима, и то је тзв. реал политика.
Чињеница да изостаје реакција наших политичара на те покушаје мешања у наша унутрашња питања показује да смо на неки начин огуглали на такве изјаве. Постоје они који мисле да се треба помирити са судбином, и да су реакције на то некаква борба против ветрењача, те да је профитабилније окретати се како ветар дува. Са друге стране, разлог због којег ћуте и они против којих стижу овакве изјаве јесте вероватно процена да се тренутно налазе на „политичкој клацкалици“ и да се не би требало превише сукобљавати с тим струјама. Вероватно сматрају да је тренутно паметније трошити енергију на решавање унутрашњих проблема - објашњава Буџак.