Преузето из часописа МОСТ, Милан Фогел
Јаков Переира, алиас Слободан Ђорђевић, уселио се у Арец маја ове године. Први смештај је добио у Абсорпционом центру у Хазаретх Иллит, на северу Израела. Није протекло пуно времена кад је доживео ватрено крштење у Либанском рату 2. Међу новинарима који су се нашли у обиласку ракетама угроженог подручја нашао се и Ели Барденстеин, новинар Маарива.
Тако се игром случаја Јаков Переира нашао у прилици и дао свој први интервју, који је објављен у поменутим реномираним новинама. Изјавио је да се не плаши бомбардовања, не размишља о повратку у Земун и да нема намеру да се склања на југ Ареца, где су они, који су имали прилике, потражили спас од ракета које нису бирале циљеве. Јаков је споменуо Барденстеину да је и у овако тешким условима нашао инспирацију за свој уметнички рад, сликарство и скулптуре рађене у теракоти.За адаптацију на нове услове живота за нове усељенике највећи проблем су године старости. Иако је зашао у седму деценију живота за Јакова то није била препрека да се одмах ангажује у новој средини. Организовао је у Абсорпционом центру курсеве за кипарски рад, ситне скулптуре. Одзив је био ван очекивања, а привукао је пажњу руководства Центра које је заједно са Шавит Стеином-Марком, пружило Јакову подршку за отварање прве самосталне изложбе у Арецу.
Импресивна биографија Јакова Переире, а још више радови који су прегледани од стране господина Романа Кајца, начелиника за културу у Градској кући, отворили су Јакову врата у свет уметности у Израелу. Јаков је дипломирао на ВПШ, ликовни одсек у Београду, класа професора Милије Глишића, рад са керамиком је усавршио у Манаковој кући, где је под покровитељством Етнографског музеја из Београда добио диплому у класи професора Рамићанина. Истраживачки дух га је одвео на Нови Зеланд, гдје три и по године студирао на Академији Мауриза - лепе уметности (Фине Арт). У Атељеу Гаковић је провео три године и учествовао у постављању мозаика на седмом спрату Београђанке. Јаков инсистира да поменемо да је седамдесетих година прошлог века похађао школу проф. Сергеја Јовановића у Београду, а да више од свега дугује захвалност старијем брату Јовану Ђорђевићу, који га је, заједно са мајком, у дечачким данима увео у свет теракоте.
У Градској кући Назаретх Иллит-а 17. октобра 2006. отворена је изложба под називом “Атеље Ђорђевић” – изложба је затворена 2. новембра ове године. Дуг захвалности према брату Јовану испунио је Јаков излажући  уз своје и братове радове у теракоти. Стилови им се разликују тако да бројној публици није било тешко да препозна који је чији рад. Изложено је 25 акварела и 36 скулптура у теракоти, техника енгобе, платина и глазура, са темом Јудаика и савремени Израел. Питали смо Јакова на колико изложби је учествовао до сад. Није могао да каже број. Учествовао је на више колективних и излагао пуно пута на самосталним изложбама. Најдраже су му изложбе Јевреји сликари, у организацији ЈО Београд, затим Концептуални уметници Хаппy Неw Арт, изложба у СКЦ 11. април на Новом Београду...
И поново се враћамо “јунаку” са почетка приче. Новинар Ели Барденстеин припрема обиман чланак о стваралачком раду Јакова Переире који ће бити објављен у Маариву. Вероватно у исто време када ће бити и отварање следеће самосталне изложбе Јакова Переире у центру света, у Јерусалиму.