Зараду од транзитне таксе за гас од гасовода Јужни ток Србија неће делити само са Русима већ и са контраверзним турским бизнисменом Алијем Шеном, чија је компанија "Центрекс" на волшебан начин постала власник 25 одсто предузећа "Југоросгаз"!
Аустријска компанија "Центрекс", са седиштем у Бечу, у посао са гасоводом у Србији ушла је пре две године. Како ГАЗЕТА сазнаје, Али Шен је искористио шансу да уђе у посао приликом докапитализације "Југорозгаса". Наиме, две стране (руска, коју је предводио "Гаспром", и српска) договориле су се да свако уплати по два милиона долара и на тај начин изврши докапитализацију компаније делећи власништво над њом по принципу пола-пола.
Саговорнк ГАЗЕТЕ, добро упућен у сва дешавања око Јужног тока, каже да су Руси одмах уплатили своја два милиона, а да су Срби, из непознатих разлога, уплатили само милион долара.
- После тога изненада се као власник 25 одсто компаније појављује Али Шен. Занимљиво је да се у медијима и даље помињу нетачне чињенице да Русима преко фирме "Гаспром" припада 51 одсто, а Србима 49 одсто капитала, те да ће Србија, уколико се ратификује енергетски споразум, као равноправан представник капитала надгледати и наплаћивати таксе од гасовода. Улазак Алија Шена у посао око гаса Србију је довео до положаја мањинског власника - каже наш саговорник.
Он упозорава на то да постоје озбиљне индиције да је улазак Алија Шена у посао само параван иза кога стоји велики лични интереси учесника трансакције. Ако је у руско-српску фирму упловио турски капитал, каже саговорник ГАЗЕТЕ, Турци ће, упоредо са Србима и Русима, имати право наплате такси. Друга важна последица уласка Шена јесте то да је Србија данас мањински партнер у том послу.
Чињеницу да је Србија носилац само мањинског капитала у послу око гасификације, недавно је потврдио бивши министар енергетике и рударства, Александар Поповић. Он је објаснио да је власник 25 одсто предузећа "Југоросгаз" аустријска компанија "Центрекс".
Економиста Александар Стевановић каже да цела прича око гасовода, продаје НИС-а и појављивање трећег партнера упућује да постоје неки скривени интереси.
- Чудно је да већина министара, који су у претходној влади подржали енергетски споразум са Русима, сада одуговлачи са одлуком. Делује да је гасовод послужио за изборе, као и да су се интереси променили - каже Стевановић. |
