Јасин Равашде приватизовао је Амбасаду БиХ у Кувајту!
На овај закључак упућује писмо, које је Министарству спољних послова БиХ доставила савјетница у Амбасади Ениса Комар, жалећи се на тортуру амбасадора Равашдеа.
У том писму, како преносе медији, Комарова је навела да Равашде свјесно крши закон, јер просторије Амбасаде даје на кориштење потпуним странцима, док је службеницима ограничио приступ службеној електронској пошти и забранио телефонирање ван Кувајта. И не само то! Равашде је Комаровој запријетио да ће је с лисицама на рукама вратити у Сарајево, поручивши јој да се не игра с њим јер је спреман на све.
Јасин Равашде, и прије избијања овог скандала, био је предмет расправа у овдашњој јавности, понајприје због чињенице да је као рођени Јорданац и дугогодишњи представник бројних кувајтских предузећа у БиХ, једно вријеме и дописник тамошње новинске агенције КУНА, именован за амбасадора БиХ у Кувајту! На то је небројено много пута указивао и члан Експертског тима Југоисточне Европе за борбу против тероризма и организованог криминала, Џевад Галијашевић, који за Равашдеа тврди да је због блиског пријатељства с бошњачким чланом Предсједништва БиХ, Харисом Силајџићем, доспио у дипломатију БиХ.
- Ријеч је о особи у чијој је биографији сумњиво баш све, почев од имена и презимена. Не треба сметнути с ума чињеницу да се његово име налази на листи од преко 700 натурализованих лица, који су на сумњив начин дошли до држављанства БиХ. Тај списак својевремено су направили обавјештајци НАТО - казао је Галијашевић.
На страни 59 поменутог извјештаја, под редним бројем три у дијелу који се односи на држављане Јордана, наведено је име Јасина Равашдена, сина Абед Рабе и мајке Мајеф, рођеног 14. маја 1956. године у Аји у Јордану. Обавјештајни извори наводе да је поменуто лице добило држављанство БиХ на основу одлуке Центра служби безбједности Сарајево, под бројем 19/13-200-85 од 2. новембра 1995. године, потписану од стране тадашње шефице одјељења у ЦСБ Мирсаде Жутић-Бегановић. Ова одлука, наводе исти извори, утемељена је у одлуци МУП РБиХ, под бројем 07/2-204-1055 од 25. октобра 1994. године, којом је именованом одобрен пријем у држављанство, о чему је МУП РБиХ актом под бројем 07/2-204-1055 од 31. октобра 1994. године обавијестио ЦСБ Сарајево. У евиденцији рођених, међутим, наведено је име Јасин Равашде, као мјесто рођена стоји Ај Карак, име оца Абед а име мајке Маријам, презимена Бошњак.
Равашде се током свог боравка у БиХ, по ријечима Галијашевића, представљао и портпаролом свих кувајтских инвестиција у БиХ.
- Ако ни због чега другог, оно бар због тога тај човјек никако не би могао да буде представник БиХ у Кувајту, јер је у сукобу интереса - навео је Галијашевић.
Како је Равашде именован за амбасадора у Кувајту и због чега, интересује и члана Заједничке парламентарне комисије за спољну политику Милицу Марковић, која је "Фокусу" рекла да ће Комисија затражити информацију о томе ко све представља БиХ у свијету.
- Јасин Равашде је најдрастичнији примјер, благо речено, чудног састава дипломатске мреже БиХ. Сматрам да је стање у комплетној мрежи изузетно лоше, те да је потпуно оправдано неповјерење српског народа према оваквим кадровима у ДКП - навела је Марковићева, нагласивши да се већина амбасадора понаша као искључиви представник бошњачког народа.
Замјеник министра спољних послова БиХ Ана Тришић-Бабић најавила је да ће у договору с ресорним министром Свеном Алкалајем, највјероватније, ускоро бити послата интерна ревизија овог министарства у Кувајт како би испитали наводе о мобингу у Амбасади БиХ у тој земљи.
- Као што је био случају у Београду, гдје је већ проведена интерна ревизија, надам се да ће се Алкалај сагласити да пошаљемо интерну ревизију у Кувајт, која ће утврдити да ли се мобинг тамо заиста дешава или не - рекла је Тришић-Бабићева.

ТРИФУНОВИЋ: Терориста на платној листи
Бивши први секретар Мисије БиХ при УН у Њујорку Дарко Трифуновић казао је да су дипломатска представништва БиХ у свијету у већини случајева злоупотријебљена од стране бошњачких политичара, које је прегазило вријеме. Он је подсјетио да је и сам био жртва јаког бошњачког лобија, који га је отјерао с посла само због тога што је открио низ неправилности у раду ове мисије. Трифуновић је, подсјетимо, открио да се на платном списку Мисије налази тајанствени министар савјетник Сафет Ћатовић, који је једно вријеме у САД иступао као портпарол наводне хуманитарне организације "Беневоленција међународна фондација", а којој је касније забрањен рад због веза с тероризмом. Исти човјек у августу 2001. године водио је "љетни џихад камп" у Пенсилванији, а све су гласнија упозорења западних обавјештајних служби да се под тим именом крије нико други до командант "Ел муџахедин" одреда, Алжирац Абу ал-Меали.