Дјукановиц је са италијанским дрзављанином Паолом Савином, Дусанком Јекниц и подгорицким бизнисменом Веселином Баровицем "направио криминалну организацију са циљем да оствари профит од сверца страних цигарета увезених у Црну Гору и друге земље ослободјене монополског резима".
Истрага италијанског правосудја о умесаности црногорског премијера Мила ДЈукановица у медјународни сверц цигарета водице се убудуце, највероватније, само у Барију. Суд у Напуљу прогласио се 10. марта
ненадлезним за поступак против Веселина Баровица, Дусанке Јекниц и Бранка Вујосевица, оптузених за
криминално удрузивање и кријумцарење цигарета из Црне Горе, осумњицених са ДЈукановицем.
Адвокат Енрике Туцило рекао је да је његов клијент "индиректно повезан са одлуком о ненадлезности
напуљског суда". Он је додао да је након одлуке Касационог суда, највисе судске инстанце у Италији,
крајем просле године, да Дјукановиц не узива медјународни имунитет јер Црна Гора није суверена дрзава,
"све врацено на поцетак".
Туцило је, медјутим, навео да постоји могуцност да Суд у Напуљу слуцај црногорског премијера не пребаци
у Бари, циме би, према његовом тумацењу, поцео "поновни преглед питања имунитета".
"Ту је сада дилема да ли на Србију и Црну Гору, сто се тице медјународног права, треба гледати као на две
земље или као на једну дрзаву. То је тема о којој цемо, у контексту имунитета, разговарати пред судом
али јос не знамо којим", рекао је Дјукановицев адвокат.
Према ранијим наводима подгорицке стампе, против црногорског премијера води се у Европи висе истразних
поступака због наводне умесаности у сверц цигарета. Италијанска тузиластва истразују три разлицита
слуцаја у којима се сумња да су црногорски дрзављани имали знацајну улогу у медјународном сверцу.
Напуљско тузиластво обрадјивало је раздобље од 1991. до 1996. и од 1999. до 2001. године. Тузиластво у
Барију истразује раздобље од 1996. до 2000. године. У известају Тузиластва, који су раније објавиле
подгорицке "Вијести", Дјукановиц је ознацен као "један од најзнацајнијих уцесника у ланцу медјународног
сверца цигарета".
Према тим наводима, Дјукановиц је са италијанским дрзављанином Паолом Савином, као и Дусанком Јекниц, тада комерцијалним представником Црне Горе у Милану и подгорицким бизнисменом Веселином Баровицем "направио криминалну организацију са циљем да оствари профит од сверца страних цигарета увезених у Црну Гору и друге земље ослободјене монополског резима".
ДЈукановицева улога је била да "потписује овласцења која су била неопходна за увоз, складистење и даљи
превоз цигарета црногорском територијом".
Тузиластво сматра да је Савино, преко Вујосевица и Баровица (на слици), давао велике колицине новца ДЈукановицу, који је и тада био црногорски премијер. У цену продаваних страних цигарета, према наводима Тузиластва, био је урацунат и "проценат за експоненте црногорске владе који су заузврат дозвољавали складистење сверцоване робе у црногорским лукама".
Због сверца је Италија наводно претрпела огромну стету јер је до 2000. године преко Јадрана кријумцарским каналима стизало до 100 тона цигарета месецно.
Документација о том слуцају бице пребацена у Бари, а преузеце је нови тузилац Еугенија Понтасуљи јер је
Дјузепе Селзи, након пет година прикупљања доказа, напустио регионалну Дирекцију за борбу против
мафије.
Судјење Јекницевој, Баровицу и Вујосевицу у Напуљу поцело је октобра 2004. године. Тада је организована
и судска дебата о томе да ли ДЈукановиц узива медјународни имунитет, посто је судија Ана ди Мауро, због
питања имунитета, претходно одбила да потписе захтев за хапсење црногорског премијера.
Највиса судска инстанца у Италији, Касациони суд, оценио је у децембру 2004. године да Дјукановиц не
узива имунитет јер Црна Гора није суверена и независна дрзава.Дјукановиц је 21. марта за Телевизију Црне Горе поновио да се информације о његовој наводној криминалној прослости тенденциозно пласирају.
Црногорски премијер је казао да се италијанско правосудје мозе уверити, ако консултује црногорско
законодавство, да је посао са цигаретама био легалан транзитни посао.
Гостујуци средином марта на Хрватској телевизији, ДЈукановиц је одбацио наводе о нелегално стеценом
богатству, тврдеци како је његова породица била имуцна, те да зиви од оног сто зарадјује. Додао је да у
власниству има само стан у коме зиви. Црногорски премијер је такодје оспорио да има рацуне у страним банкама. Он је позвао власника хрватског "Национала" Ива Пуканица, где су својевремено објављени такви наводи, да узме новац уколико открије неки тајни рацун на Дјукановицево име.
Јекницева, Баровиц и Вујосевиц нису се огласавали након информација о пребацивању њиховог предмета у Бари. Јекницева је раније, уоци поцетка судјења у Напуљу, одбацила наводе из оптузнице. Рекла је да није уцествовала у сверцу цигарета.
Њен бранилац Роберто Дјоване ди Дјирасоле рекао је за подгорицке "Вијести" средином марта да је одлука о ненадлезности напуљског суда корисна за његову клијенткињу. Он је казао да су судије у Барију "упуценије у цели слуцај" и да це се због тога "многе ствари разјаснити" и тиме доказати невиност Јекницеве.
Други оптузени Веско Баровиц је један од сувласника приватизационог фонда "Еуро фонд" који је у медјувремену постао вецински власник пет црногорских предузеца, медју којима и улцињске Солане и бјелопољске фабрике за фласирање воде "Рада".
Мила Радуловиц
Подгорица
