За војни пораз Грузије у кратком рату против руске 58. армије, војни аналитичари сада критикују грузинску обавештајну службу која није направила објективне анализе, па је председник Михаил Сакашвили поверовао да ће, у врло кратком времену, освојити Јужну Осетију и Абхазију.
Хоће ли за тај пораз цех платити Гела Бежуашвили, шеф спољне обавештајне службе и бивши министар спољних послова Грузије, тек ће се видети. Чињеница је да су грузински обавештајци поражени, а десетак њихових агената је похапшено на југу Русије.
Они су били упућени на Северни Кавказ да сакупљају информације, прате кретање руске војске, снимају ситуацију на кључним прометницама и дакако, врбују сараднике.
Један од шефова агентуре је био изнајмио кафану да би имао покриће боравка на Кавказу. Полиција је пратила тог новог " кафеџију" и убрзо му ставила лисице на руке. Руси су на време открили ту групу и снимили њихово хапшење, које је приказано на свим каналима ТВ.
Еуфорични Михаил Сакашвили је схватио да је војнички поражен кад му је руска авијација одсекла "америчке уши". Многи нису могли да схвате зашто руска авијација упорно бомбардује родно место Јосифа Висарионовича Стаљина. Тамо јесте била једна од главних грузинских војних база са много тенкова и артиљеријског оружја, међутим приоритетни циљ руске авијације је био главни грузински обавештајни центар. У Горију су Американци изградили савремени центар радиоелектронске борбе, који
су користили грузински обавештајци.
Из тог шијунског центра могао се контролисати простор Јужне Осетије. У месту Кехви био је комплекс радарских станица или како стручњаци кажу "радиолокатора", као и теренски уређаји војне обавештајне службе. Грузија је 1997. године постала чланица америчког програма противваздушне одбране, направљеног за земље Источне Европе. Обавештајни центар монтиран у Грузији могао је да прати ситуацију на Северном Кавказу, укључујући и Чеченију.
Кад је руска авијација уништила главне објекте руски тенкови накнадно су направили "дубоко орање", па су амерички војни експерти морали да признају да Сакашвили можда заиста не зна шта му се догађа у јединицама на фронту.
После распада СССР и окретања Грузије ка Америци, руководство у Тбилисију слало је своје људе на курсеве које им је организовала ЦИА. Очито да то није било довољно за рад у специфичним условима на северном Кавказу. На другој страни, поједини пензионисани генерали критикују руску војну обавештајну службу ГРУ да није на време сигнализирала да ка Јужној Осетији иде много грузинских тенкова и других оклопних возила.
Пензионисани генерал армије и садашњи председник Академије војних наука, Махмут Гарајев, сматра да је заказала руска обавештајна служба, јер је потценила агресивне планове Сакашвилија. Због тога је, истиче генерал Гарајев, било много жртава међу руским миротворцима. Бивши командант руске авијације генерал армије Пјотар Дејнекин каже да је руска армија на почетку непотребно препустила иницијативу Грузинима. Он сматра да је, чим су Грузини запуцали на Цхинвали, престоницу Јужне Осетије, руска армија требало жестоко да одговори.

ОД КГБ ДО ЦИА
Обавештајну службу Грузије дуго су водили бивши генерали КГБ. После атентата на председника Шевернадзеа шеф тамошњег КГБ, Игор Гиоргадзе побегао је из Тбилисија у Русију. Од 1997.године, обавештајном службом Грузије руководио је бивши официр КГБ, у совјетско време председник КГБ Абхазије, Автандил Јоселијани.
Заменио га је генерал-лајтнант Валериј Чхеидзе, до тада шеф кривичног одела грузинске полиције. Он је од 1984. до 1987. у Авганистану водио совјетску агентуру. Сакашвили је 2006. за шефа обавештајне службе поставио Ану Жванију, али је брзо схватио да она није за тај посао. Фебруара ове године, место шефа специјалне службе спољне обавештајне службе добио је шеф дипломатије, Гела Бежуашвили, који је требало да је реформише по моделу ЦИА