БЕОГРАД - С јасно дефинисаним стратешким циљем Косово и Метохија би могли да се врате под правно и фактичко окриље Србије за не мање од пет и не више од 50 година, каже за Курир Срђа Трифковић, директор Центра за међународне односе Института Рокфорд у Илиноису.

 А проглашење привремене окупације?
- То треба да уђе у употребу у комуникацији са странцима. Наступила је колебљивост и недостатак идеја шта чинити даље. Имали смо изјаве да је могућ повратак амбасадора који су повучени из земаља које су признале независност, а да при том не знамо зашто. Очигледна је недовољна спремност Београда на један изазов какав је сецесија територије.

 Косовске власти сте назвали побуњеничким?
- Онај ко се илегално отцепљује од легитимне власти и покушава да изгради на територији једне државе другу у стању је побуне.

 Да ли би Запад више уважавао наше ставове да смо јединствени?
- Западне земље уважавају одлучност, тврдоћу. Американци су попустили после три године сукоба са сунитском герилом, уз стотине мртвих и стотине милиона долара издатака, легализујући их у локалну милицију и дајући им аутономију у односу на шиите. Чак су их ставили на платни списак војске САД. Севернокорејски лидер Ким Џон Јул је због нуклеарног програма био изложен претњама и заоштрењу америчке реторике, да би на крају пристали да му дају паре кроз програме економске помоћи, само да прихвати да не развија даље нуклеарни програм. Моамер ел Гадафи је својевремено био еклатантни терориста који је упутио људе да дигну у ваздух амерички „боинг 747“ изнад Локербија у Шкотској. И њега су легализовали.

 Значи, одлучан став се исплати?
- Политика безусловних уступака, у нади да ће ваша попустљивост бити награђена, не рађа плодове. Србија нема шта да изгуби ако би пробала да на један трезвен и разуман начин, без преоштре реторике, спроводи мере које би огромна већина земаља без размишљања спровела у сличној ситуацији.

 Можемо ли заиста тужити државе за политичко признање Косова?
- Тај политички став вуче консеквенце. Власт у Приштини на основу Резолуције 1244 није имала правни легитимитет да приступи одлуци коју је донела 17. фебруара, па све даље одлуке немају своју валидност.
Светски српски конгрес образложење „Косово је јединствен случај“ сматра антисрбизмом, дискриминацијом према Србима...
- Срби су јединствен случај третмана једне нације. Тај антисрбизам је на сцени још од раних деведесетих. Србији неће бити под истим условима понуђено ни чланство у ЕУ, ни укидање виза, а тек не добијање кредита или инвестиција.

 Предложили сте замрзавање ССП, а не његово поништавање?
- Уколико имамо исти текст који је био парафиран јесенас, треба рашчистити новонастале политичке околности од његовог парафирања до данас, јер се десило проглашење независности, коју је признало 18 од 27 земаља ЕУ. Србија треба да тражи објашњење Брисела због изјава Олија Рена да ће један од услова бити нормализација односа са окружењем, односно изјаве Дорис Пак о европском путу Косова.

 Можемо ли војно повратити КиМ?
- Ако Србија жели да има војску која ће да служи за параде и сахране, онда значи да се она може смањити и на 500-1.000 људи. Све нормалне земље света имају војску која штити њихов територијални интегритет. Ако је он угрожен, мора се допустити интервенција кад наступе повољне околности. Али то не бих назвао ратом, јер је рат сукоб с другом државом.

 Да ли треба инсистирати на називу Косово и Метохија, како пише у Уставу Србије, што није случај са ССП?
- Странци често користе термин Косово као скраћеницу. Али, обавезујући међународни правни акти би коришћењем назива Косово и Метохија ставили до знања да прихватајуапри њиховом формулисању.
 Члан 135. ССП у најмању руку је двосмислен?
- Тачно. Та двосмисленост само може да рађа нове конфликтне ситуације и кризе односа.

 Зашто ЕУ не жели да промени тај члан?
- Зато што већина у ЕУ верује да ће доћи до пуцања српске воље и легања на руду. Они су подлегли америчком притиску и немају варијанту Б.

 Шта је с повратком 1.000 војника и полицајаца на КиМ према Резолуцији 1244?
- Запад не само да не жели спровођење Резолуције 1244 већ жели њену ликвидацију. Конституисање Еулекса као замене за Унмик говори о томе. Али, та замена не иде глатко. Јоаким Рикер прети оставком ако се буде инсистирало на примопредаји већ средином јуна, а то ће изазвати кризу односа и са албанским цивилним особљем у оквиру Еулекса.
 С којим правом је Еулекс ушао на КиМ?
- На основу самопрокламованог права без икаквог утемељења. Еулекс је својеврстан апсурд јер би то требало да буде мисија реда и закона, а заснива се на кршењу реда и закона. Уосталом, бивши немачки амбасадор саопштио је следећу ствар Србима: „Ако се помирите с губитком Косова данас, можда ћете ући у ЕУ за 20-25 година“.