БЕОГРАД - Како Запад није успео да заустави ширење косовског синдрома, а њихов суи генерис прошле недеље експлодирао пред очима целе планете не на Балкану, већ у Јужној Осетији, више се не доводи у питање домино ефекат, већ само ко је следећи.
У свету је регистровано више од 300 сецесионистичких покрета, 40 црвених тачака се зажарило деведесетих, као и Косово, а српски лобисти су током статусних преговора о Покрајини послали писма упозорења на двеста адреса говорећи о глобалној претњи. Саговорници Гласа иза Осетије осећају да јако пулсира и Курдистан, Кипар, Баскија, Тибет, Тајван, Западна Сахара, Ингушетија, Дагестан, Северна Ирска, Јужни Тирол, Фландрија, Родезија, Западна Македонија, Република Српска, Шкотска, Северна Ирска, Квебек, Тамил Елам, Абхазија, Палестина, Етиопија, Сомалија, Мјанмар, Хаваји...
- Сепаратисти Нагорно-Карабаха ће хтети да искористе косовски преседан за формално признавање њихове независности од Азербејџана, који, премда подржава САД, није признао Косово и повукао је своје трупе из Кфора. После проглашења независности Косова, обе стране су почеле да се масовно наоружавају. Серије бомбашких напада сепаратиста у Ксинђангу показују да озбиљно желе већу аутономију, па и независност од Кине. Стални су сукоби Курда у Турској, а турска армија је, знамо, упала у Ирак да би се борила против упоришта Курда. Бомбе у Баскији, дешавања током избора у Македонији, Шри Ланка - каже за Глас Александар Митић, директор пројекта „Косовски компромис“, са бриселског Института „4С“.

РУСИЈА ЈОШ ВАГА
Аргумент да Косово нема везе са бившим СССР-ом је управо оборен, а ако „преседан“ покрене талас сличних решења у том крају света, Русија би могла да пригрли назад Абхазију, Јужну Осетију, Придњестровље и делове Казахстана, али и да остане без територија са муслиманском већином. Портпарол руског МИП-а Борис Малахов рекао је да „сада није време за размишљање о томе да ли ће Русија признати Јужну Осетију“ јер је „неопходно пре свега средити ситуацију те ћемо уложити максималне напоре да се то учини“. Али, шта ће бити кад се ствари среде.
Душан Лазић, члан Форума за међународне односе указује да је тешко прогнозирати ко је следећи јер „ сваки од сукоба има своје контексте и узроке који нису сви исти, а наравно и последице“. Милош Кнежевић, уредник Националног интереса апострофира Абхазију и Чеченију, а каже и да ће се „на другачији начин“ исти проблем отворити у ЕУ - „ Фламанци и Валонци у Белгији, Баскија, Корзика, Ирска, односно судбина Велике Британије и на крају двадесетак покрета у Азији са најопаснијим тачкама у Кини, тј. Ђијангу са 60 милиона муслимана“.
Виши научни сарадник Института за политичке студије Момчило Суботић каже да ће се Осетија прво пресликати на Украјину, која ће бити подељена на унијатски, мањи, али веома моћни део, а потом и на Белорусију. „САД неће стати, иако је Русија раскринкала њихову стратегију изазивања и управљања кризама, с тим што ће можда прећи на „чачкање“ Кине, енергетског чуда. Окренуће се ка туркофонским подручјима, а сигурно је да неће подстицати сепаратизам у ЕУ, мада је и тамо много жаришта: Баскија, Корзика и Шкотска која је већ најавила отцепљење - додаје Суботић.

Аутор:

Диана Милошевић