Ових дана, на страницама "Гласа Јавности" , поново је актуелизован садржај приватног писма немачког дипломате Вилија Вимера, тадашњем канцелару Шредеру. Подсетимо, реч је о закључцима са Конференције која је 2.маја 2000 те године, одржана у Братислави, а на којој се на неуобичајено отворен начин дебатовало о стварном циљу Натовске агресије на Србију и Савезну Републику Југославију. Данас пуних осам година после овог догађаја, процеси на Балкану и Европи, одвијају се дословно по закључцима са овог скупа који су организовали амерички специјалистички институти.


Косово је признато, као "независна држава" , уз сагласност највећег броја држава чланица ЕУ, у првом реду Немачке, која, ето иронијом судбине, није поштовала препоруке управо једног немачког дипломате. Али оставимо то по страни и вратимо се овдашњем одјеку, садржаја једног сензационалног документа. Посебно је занимљива тачка 8. наведеног писма, у којем Вимер тврди, да је на конференцији у Братислави, још маја 2000 те, отворено саопштено "да Србија (вероватно због обезбеђивања несметаног војног присуства САД) треба да буде трајно искључена из европског развоја"! Овакво становиште није могуће до краја разумети, уколико се на наведе и први став тачке 8, у којој је наглашено потреба "да Румунија и Бугарска треба да обезбеде копнену везу са Турском". Дакле, копнена веза са Турском, ето зашто су у ЕУ примљене Румунија и Бугарска, односно зашто су САД и њихови поданици из Брисела, свих ових година здушно радили на стварању НАТО државе на Космету, са главним градом "Бондстилом".
Уместо да наша еврореформска класа, прихвати одговорност за катастрофално лоше процене и да „да оставку“, јер је ухваћена у великом лагању сопственог народа, она бесомучно наставља са лажима, по систему "ако нам се не свиђају чињенице, утолико горе по њих".
Ипак, мало људи зна , да је Вимерово писмо, само интерпретација нечега што је одавно написано у америчкој штампи. Наиме, на страницама "Њујорк Тајмса", 2. јануара 1996. године, појавио се готово подједнако сензационалан манифест америчке геостратегије на Балкану, под насловом "Трећа америчка империја". Аутори текста су чланови Савета за иностране послове Хајлбрун и Линд. Ево како циљеве америчке геостратегије дефинишу ови вашингтонски осматрачи: "Уместо да Босну схватимо као источну границу НАТО а, на Балкан би требало гледати као на западну границу нагло ширеће америчке сфере утицаја на Блиском истоку. Ваља се подсетити да је све до Другог светског рата Балкан сматран делом Блиског Истока", уз констатацију "нове америчке улоге предводника једног незваничног скупа муслиманских нација од Залива до Балкана". И следи оно најважније: "Област под некадашњом управом османских Турака, којем свакако припада и Србија (прим.аутора) показује знаке постанка Треће америчке империје", после Прве латиноамеричке створене у 19. веку после америчко-шпанског рата и друге настале у Западној Европи, после 1945. године.
Према томе ствари су потпуно јасне. Наши "еврореформатори" су најобичнији "опсенари" чији је задатак да нас поново врате у Турску, овога пута по налогу вашингтонских стратега. Управо је то и разлог због којег је Турска била прва муслиманска држава која је признала "независност Косова", захтевајући да то исто у име наводне исламске солидарности ураде и остала "муслиманска браћа" окупљена у Светској исламској конференцији. На сву срећу то се за сада није догодило, јер је већина држава са претежно муслиманским становништвом свесна опасности овог правног и политичког преседана. Изгледа да тога није свесна једино наша "еврореформска елита". Она и даље вергла исту причу. До надам се свог али не и нашег краја.


Аутор
    Милорад Вукашиновић

Следи текст писма:

Берлин, 02. 05. 2000.

Вили Вимер: Писмо канцелару Герхарду Шредеру

Веома цењени господине канцелару,

Крајем протекле недеље био сам у прилици да у словачком главном граду Братислави присуствујем конференцији, коју су заједнички организовали америчко министарство иностраних дела и Америцан Ентерприсе Институт (Спољнополитички институт Републиканске странке). Главне теме скупа биле су Балкан и проширење НАТО-а.

Конференцији су присуствовали веома високи политички представници, на што указује присуство великог броја председника влада, као и министара иностраних послова и министара одбране из тог региона. Међу бројним важним тачкама, о којима се расправљало, неке од тема заслужују да их се нарочито истакне:

1. Организатори конференције су захтевали да се у кругу савезничких држава што је могуће брже изврши међународно признање независне државе Косово.

2. Организатори су изјавили да се Савезна Република Југославија налази ван сваког правног поретка, а пре свега изван Завршног документа из Хелсинкија.

3. Европски правни поредак представља сметњу за спровођење планова НАТО-а. У том смислу знатно је погоднији амерички правни поредак за примену и у Европи.

4. Рат против Савезне Републике Југославије вођен је да би се исправила погрешна одлука генерала Ајзенхауера из доба Другог светског рата. Због тога се из стратешких разлога тамо морају стационирати амерички војници, те да се тако надокнади оно што је пропуштено године 1945.

5. Европски савезници су учествовали у рату против Југославије да би, де фацто, превазишли препреку и дилему која је настала после усвајања “Концепта нове стратегије” Алијансе у априлу 1999. године, односно настојање Европљана да се претходно добије мандат УН или КЕБС-а.

6. Не умањујући важност накнадне легалистичке интерпретације Европљана да је, наиме, код ширења задатака НАТО-а преко граница законски договореног подручја у рату против Југославије, била реч само о изузетку, ипак је јасно да је у питању преседан, на који се у свако доба свако може позвати, и тако ће многи убудуће и да поступају.

7. Ваљало би да се приликом садашњег ширења НАТО-а поново успостави територијална ситуација на простору између Балтичког мора и Анадолије, каква је постојала у време Римског царства и то у доба када је оно било на врхунцу моћи и заузимало највеће територијално пространство.

8. Због тога Пољска мора да буде окружена са севера и југа демократским државама као суседима, а Румунија и Бугарска да обезбеде копнену везу са Турском. Србија (вероватно због обезбеђивања несметаног војног присуства САД) трајно мора да буде искључена из европског развоја.

9. Северно од Пољске треба да се оствари потпуна контрола над прилазима Санкт Петербурга Балтичком мору.

10. У сваком процесу праву народа на самоопредељење треба дати предност над свим другим одредбама или правилима међународног права.

11. Тврдња да је НАТО приликом напада на Савезну Републику Југославију прекршио сва међународна правила, а нарочито све одговарајуће одредбе међународног права – није оспоравана.

После ове конференције, на којој се расправљало веома слободно и отворено, не може да се избегне важност и далекосежност њених оцена, нарочито када се има на уму висок и компетентан састав учесника и организатора.

Америчка страна, изгледа, свесна је и спремна да у глобалном оквиру, због остваривања својих циљева, поткопа у укине међународни правни поредак, који је настао као резултат Другог светског рата у прошлом веку. Сила има да стоји изнад права. Тамо где међународно право стоји на путу, треба га уклонити.

Када је сличну судбину доживело Друштво народа, Други светски рат није више био далеко. Начин размишљања, који води рачуна само о сопственим интересима, може да се назове само тоталитарним.

С пријатељским поздравима,

Потпис Вилија Вимера