Пише:
Ивона Живковић
Тачно две недеље је прошло од завршетка велике војне вежбе у Атлантском океану здружених снага САД, Велике Британије и Француске. Вежба је названа «Оператион Бримстоне» и циљ је био да се изврше припреме за могућу потпуну блокаду Ирана, а што се може изродити и у ратни сукоб огромних размера који би директно и индиректно укључио и Русију и Кину. Обе земље имају у Ирану стратешке интересе. Кина се из Ирана снабдева нафтом и гасом, а Русија је у тој трговини стартешки партнер који треба да омогући овај транспорт.
Вероватно да је постојала опција да ова читава војна армада одмах након вежбе крене у Средоземље, и о томе су постојале спекулације и дезинформације. Тако је наводно ка Ирану кренуо носач авиона на нуклеарни погон «Теодор Рузвелт» уз који иде Ударна Група Два (ЦЦСГ-2), док је истовремено из Јапана кренуо носач авиона «Роналд Реган» са Ударном Групом Седам (ЦЦСГ-7).
Они би се се наводно придружили већ постојећем војном америчком арсеналу у Персијском заливуа, а то је носач авиона «Абрахам Линколн» и амфибијски носач Пелелиу (ЛХА-5).
Прва операција би била потпуна поморска блокада Ирана како би се спречило допремање у Иран бензола и других састојака од прераде сирове нафте. Иран има недовољне рафинеријске капацитете И добија само 40 % бензола за своје потребе, па остатак мора да увози. Верује се да би ово нанело Ирану велику економску штету. Блокада би имала ефекта само ако би потрајала најмање неколико година, па се тако и могу тумачити изјаве неких израелских аналитичара који тврде да до оружаног сукоба неће доћи бар још две године. Веома утешно.
Наравно, проблем за Амерканце и савезнике Британију и Француску би настао уколико би руска и кинеска ратна флота биле у пратњи иранских комерцијалних транспортних танкера.
У Средоземљу се већ налази део руске Црноморске флоте и то на челу са носачем авиона «Адмирал Кузњецов» и његова пратећа ударна група, а ту је и офанзивна крстарица «Москва» која носи најсавременије пројектиле са даљинским навођењем. Руска флота има тренутно у средоземљу намање 11 разарача и непознат број подморница.
Руска војна флотила може за снабдевање да користи сиријску луку Тартус.
Овоме треба додати и изузетно наоружан Иран који поседује преко 100 најбржих авиона на свету, Ф-14, које је он добио од Американаца још за време шаха Резе Пахлавија. Посебно убојито оружије Иранаца су рекомбиновани вируси које су им развили руски стручњаци након распада СССР-а, И који су на томе 15 година радили у Ирану. Овим оружијем се лако може деловати по читавој Европи И САД И то међу цивилима. Последице могу бити катастрофалне јер одбране нема, осим карантина у који се морају сместити десетине милиона становника. Норвешка већ има такав план, али само за два милиона људи.
Ирански бригадни генерал Ахмад Микани се на сав глас хвали да је Иран данас сасвим способан да сам потпуно одржава и ремонтује своје наоружање, а Ф-14 ремонтују за само 40 дана. Иран има и велики број беспилотних летилица и подморница, али су им најопаснији пројектили из серије Сахаб који могу до Израела стићи за само 11 минута.
По најавама из Ирана, Израел ће бити њихова главна мета. И то одавно гласно изговара Ирански председник Ахмадинеџад. За сваку ракету која буде погодила Иран, Арапи ће свој гнев свалити на Израелу. И то неће бити само Иранци, већ и Сирија, а могуће и Сауди Арабија, сада главни савезник САД. Кувајт је већ подигао борбену готовост на ниво “ратног стања”.
Зашто им смета Израел? Најзад, зашто Изарел толико изазива околне арапске земље? Зар им није боље да имају са њима добар однос јер зависе од њихове нафте? Питање је логично, али само за оне који су читали лажни историју. Баш као што би сте се логично могли запитати - ако су САД припретиле Ирану због нуклераног прогрема још пре три године и најавиле рат, зашто су чекале да се Иран добро наоружа, док су се они килавили и трошили по Ираку?
 Легендарно искрцавање америчких војника на остро Ајво Џима у Другом светском рату и модерна верзија као симбол свих америчких ратова у 20.веку.
Ако то све Американци раде због нафте, онда се опет логично можете запитати зашто нису инвестирали у нафтне бушотине на Аљасци или у Мексичком заливу, које практично већ постоје , али се не експлоатишу. Иран има савезника и у Венецуели, која је велики снабдевач САД нафтом, а при том је њихов највећи непријатељ који им седи иза леђа. И такође се последњих година добро наоружао такође руским оружијем. Дакле, Америка иде да ратује против оних од којих зависи њихово снабдевање нафтом, али И вредност њиховог долара, који је вазан за нафтну берзу. Много глупо, зар не?
Да ли Американци уопште знају шта раде када иду у ратне походе из којих не профитирају, а тешко страдају и задужују се?
Онај ко познаје прави механизам владања државом зна да држава у којој влада “демократија” није у стању да руководи собом. Обичан народ нема знања потребна за вођење добре политике.
Праву игру игра моћна глобална олигархија. Свуда у свету.
Данашња властела свет једноставно види као шаховску таблу, уситњену на што више поља. Поља се обликују у складу са потребом да се војска коју властела контролише увек нађе, као обезбеђење, у близини стратешких путева и налазишта минерела и нафте. Нафтна олигархија има само један циљ -да обезбеди своје нафтно налазиште и нафтне путеве.
Ако имате транснационални бизнис, а то је данас управо нафтни бизнис, онда вам је потребна и војска која може да иде свуда- а то су такозване “међународне снаге”.
Изазивање грађанских ратова, елементраних непогода или организовање терористичких акција на “шаховским пољима” тамо где је потребно да сместите “међународне војне снаге” постали су већ уобичајана пракса у политици коју притајено оркестрира глобална нафтна олигархија. Онај ко то није још схватио, тешко ће разумети америчку политику и предстојечи оружани конфликт око Ирана, али и у Јужној Осетији или Судану.
ПРОЈЕКАТ ИЗРАЕЛ
Израел је држава званично створена 1948. управо захваљујући Ватикану и «нацистичком папи» Пију 12, Хитлеру (који је европске јевреје шиканирао и практично их протерао из Европе, Рузвелту (који им није дозволио да беже у САД), Черчилу који је читав овај паклени план надгледао и, наравно, породици Ротшилд која је све исфинансирала. Овај пројекат је међутим почео много раније, практично откривањем нафте на Средњем Истоку (1908), и текао је у неколико припремних фаза што је све контролисао барон Едмонд де Ротшилд. Пре открића нафте у Персији ова наводно јеврејска династија уопште није била заинтересована за инвестиције древну Палестину и решавање "јеврејског питања". Први светски рат имао је за циљ да ослаби Турску, тако да је 1919. Версајским уговором Персија, коју је до тада држала Турска, прекројена и издељена на Ирак, Иран и Кувајт. Ово су и данас три ривалске државе . Дивиде ет импера!
Данас је Израел главна војна база којом глобална нафтна олигархија контролише нафтне сировине на читавом Средњем Истоку. То је најјача војска у близини “шаховског поља” које је у данас у најпрофитнијој игри. У њега је након Другог светског рата усељено око 5 милиона Руса и Пољака хазарског порекла, који се данас за 48 сати регрутују у војску од милион војника. Регуларна армија има око 15 000 војника. Ту је и милион Арапа, од којих су многи на привременом раду. Усељено је и некоико стотина хиљада древних Јудеја из Ирака, који су тамо стотинама година живели као посебна етничка заједница. И они су протерани оданде и то перфидном и координисаном акцијом првог израелског премијера Бен Гуриона и Хашемистке краљевине. Пре уласка у Израел потпуно су опљачкани. Јудеји и Јевреји су две сличне речи, па је овој мешавини народа из практичних разлога дато име Јевреји. Јудеји су тако намерно “прекртштени”, па су Јевреји постали “библијски народ”. Сефардски Јудеји из Европе који су се још у средњем веку обогатили, "транге-франге" трговином и банкарским пословима под заштитом и за рачун Ватикана, никада се нису вратили на своја “древна огњишта”.
Прича о “коначном решавању јеврејског питања” како је то замислио наивни Теодор Херцл, који је у ствари мислио на Јудеје, само је бајка направљена за уџбеника лажне историје. Херцл је напрасно умро у својој 44 години, 1904. Могуће је да је отрован. Историјска слава за стварање јеврејске државе - Израела је припала тако Херцлу, а суштинска контрола над Израелом – властелинима и нафтној олигархији.
 Палестинска пустара 1919. на почетку њеног насељавања и први јеврејски насељеници на једној од бивших турских алија. Ова земља уопште није била погодна за живот и ту нико није желео, нити могао да се настани. Насељавање Јеврејима је ишло јако тешко и одвијало се у више фаза уз мукотрпан рад на наводњавању и припреми сувог земљишта. Оплемењивање земљишта организовали су Ротшилди, а процес усељавања је коначно убрзао Хитлер кога је нафтно-банкарска олигархија са Вол Стрита довела на власт.
Преко 80 % данашњих становника Израела (новокомпонованих Јевреја) је рођено ту и практично и нема где да побегне, док се глава моћне ционистичке олигархије која влада Изреалом преко својих генерала –политичара, и намеће им политику константне заваде са Арапима, налази у Лондону И САД. Одатле се оркестрира израелском државном политиком преко својих истурених одељења и ционистичке мреже широм света. Најјача је америчка. Страх и трепет у Израелу је Врховни суд који има апсолутну моћ, па чак и да поништава законе. Врховне судије се суштински бирају међусобно тако су постали сила над свим другим државним институцијама. Имају снагу као древни Савет мудраца -санхедрин. Он може да нареди полицији ислеђивање било кога и да организује судски процес сваком генералу, сваком министру или посланику. Последња жртва овог суда је тренутно премијер Ехуд Олмерт, коме следи збацивање са власти. Израелска демократија се простире само до Врховног суда.
Рођени Израелци су данас као некада рођени Југословени. Југославија је такође била пројекат исте олигархије са седиштем у Лондону. Југословена и Југославије данас више нема. А Израел? Да ли ће он бити вечан? То највише зависи од нафте.
Први председник је постао Хаим Вајцман, блиски пријатељ веома моћне жене, Лоле Хан Варбург. Династија Варбург као и династија Шиф, поред династија Ротшилд И Рокфелер, највећи су финансијери у стварању Израела.
Израел је тако годинама снабдеван оружијем и кришом помаган највише из САД како би данас постао трећа војна сила на свету.
Ирански шах Реза Пахлави годинама је Израел тајно снабдевао нафтом скоро бесплатно пљачкајући сопствени народ. Први је од свих арапских земаља признао Израел. Кришом је годинама поткрадана нафта и од Ирака, коју су превозили танкери Аристотела Оназиса, али су изгледа остали велики нерашчишћени рачуни (милијарде долара) које му нису плаћене, које је након његове смрти, верује се, покушала да наплати (од Израела или неког властелина) његова ћерка Кристина. Резултат тога је било њено “самоубиство” у Аргентини. ЦИА је касније финаснисрала и организовала “Исламску револуцију” и долазак на власт верског вође Хомеинија, који је убрзо увео Иран у рат са Ираком. Велики скривени бизниси у афери Иран-контра такође су оставили бројне нерашчишћене рачуне међу актерима. Шахови људи, који у једном тренутку више нису били потребни, јер се политика променила, завршили су обешени на бандерама Техерана.
У ирачко-иранском рату 1980-88. тестирано је и биолошко оружије које је побило многе Арапе, а на америчким војницима су касније у Заливском рату 1990-91. испробане антраx вакцине. Реакција на ове вакцине је названа “стручним” именом “синдром заливског рата”. Америчке хемијске и фармацеутске компаније су направиле бизнис продајом ових отрова и вакцина војсци, а амерички грађани (схеепле) су све то платили.
Наравно, народи су увек обичне овце у поређењу са могзовима и бизнисом који има властела и о чему народ нема појма.
Наоружавање Израела кришом је помагао и Јосип Броз Тито, док званично Југославија са овом државом није имала дипломатске односе (да се Власи не досете). Зато је громогласно финансиран и помаган Палестински покрет отпора (ПЛО) на чијем челу се налазио израелски пион и плаћеник и ратни хушкач, Јасер Арафат. Његова улога је била да сеје страх код израелских досељеника и показује им како морају увек бити војно будни И наоружани, чак и жене, јер су “палестински терористи” увек спремни на окршај.
Мртви цивили, жртве бројних теористичких напада и отмица авиона и бродова, Јевреји као и Палестинци, само су били ситни пиони велике шаховске игре на "нафтној табли” моћне олигархије.
"ПРОРОЧКЕ" ВИЗИЈЕ БЕН ГУРИОНА
Тако је први израелски премијер Давид Бен Гурион (Пољак) одмах дошао на “велику идеју” да од тек створеног Израела треба да настане “Већи Израел”. Тако би практично “Ерец Јизраел” заузео територију старог Вавилона, по Библији Јеврејима од Бога “обећане земље”. Јехова није помињао нафту, али стицајем околности то је подручије са највећим нафтним залихама. Наравно, онај ко би контролисао сирову нафту на читавом подручију Средњег Истока (укључујући налазишта у иранском подручију Заргос) и Каспијског региона, практично би господарио светом.
Гурион је у “својим” визијама био прави глобалиста. Маштао је о једном јединственом бољем и лепшем свету у коме више не би било војске, већ би постојала међународна полиција. У Јеруслиму би био центар Уједињених Нација и то у правом смислу тих речи. Западна и источна Европа биле би уједињене у велики савез аутономних држава где би свака била демократска и социјалистичка. Просто речено, Гурион је елеборирао визију света Новог Светског Поретка – која се управо и остварује. У овој визији он је Русију (коју су креатори ционизма и комунизма освојили 1917.) видео као велики Совјетски Савез односно као једну велику евроазијску федералну државу. Управо оно о чему “машта” данас Владимир Путин. Гурион у “својим” визијама САД, као империју, није видео, јер ове империје вероватно више неће ни бити након Трећег светског рата. По Гуриону, САД би биле трансформисане у једну богату државу са планском економијом (то значи комунистичком).
Али да Гурионову глобалистичку машту, моћне породице Варбург, Ротшилд и Рокфелер данас већ увелико реализују, није баш реално. Биће да је било обрнуто. Гурион је само јавно разоткрио њихове праве намере.
Дакле, ционисти су имали јасан задатак да раде у интересу нафтне олигархије на Средњем Истоку. Комунисти су то исто радили у Совјетском Савезу, а амерички ционисти (неоконзервативци) у САД. Мрежа је наравно разапета И по читавој Јужној Америци. Ту су управо највећи непријатељи САД.
Тако је ционистичка и комунистичка мрежа разапета да обухвати све стратешке позиције у државама где има нафте и у државама где постоји војни потенцијал који би нафтне путеве могао да обезбеђује. За главну војну силу 20. века која ће ићи у ратове изабране су САД.
Зато је Америка морала да постане империја која ће “своје” интересе бранити широм света, а нафту на сопственој територији неће експлоатисати. То је планирано за касније. САД ће ратовати чак и када буде на чистом губитку, као што је то био рат у Вијетнаму, Кореји или у Персијском заливу, Либији, Авганистану, Југославији, Ираку…
Ирачка нафта данас иде преко израелске луке у Хаифи.
Ционистички клан (неоконси) који данас седи на стратешким позицијама у Белој кући и у Пентагону и Стејт Дипартменту и Конгресу практично је у обе водеће политичке партије САД.
Много је тежи проблем за нафтне олигархе био како се изборити са моћним Арапима и старим арапским династијама. Зато се дошло на идеју да је најбоље покрасти им сирову нафту.
Крађа ирачке нафте, и њено спровођење преко израелске луке у Хаифи је пројекат који су ционисти практично већ остварили. Американци су у рат са Ираком ушли са измишљеном причом о оружију за масовно уништавање које је имао Садам Хусеин. Поред огромног броја мртвих, осакаћених и дезертиралих војника, Американци су овај рат платили и са најмање трилион долара. Зато им је и нафта сваког дана све скупља, а вредност долара пада.
Ако неко није приметио, амерички “Абрамс” тенкови су све време рата у Ираку имали дискретна обележја са израелске заставе- такозване Давидове звезде, уемсто своју белу звезду. Наравно, ова два троугла су демонтирана и незавршена како се глупи не би досетили. Упућени су знали да распознају свој знак.
 Они амерички генерали који су схватили перфидну игру и за кога су у ираку ратовали одмах су смењени. То је искусио и елитни адмирал Вилијем Фелон, дугогодишњи главнокомандујући генерал здружених снага САД у Авганистану и Ираку који је био принуђен, пре неколико месеци, да поднесе оставку.
Америка је данас само ционистички слуга. Ништа више. Медијско сваљивање мржње ка САД због свих почињених злочина у 20. веку само је део перфидне медијске кампање коју врше ционистички лобисти и њихови медији и популарни “интелектуалци” који критикују политику сопствене државе, као Ноам Чомски, на пример. Данас су сви српски медији под контролом циониста. Као И политичари. Критички тонови упућени на рачун САД које чете често видети у овим "објективним" јавним гласилима само су фарса. Критике ционизма нема. Што је , такође, логично, зар не?
КАСПИЈСКА НАФТА У ПОЛИТИЧКОЈ "ПАРТИЈИ ШАХА"
Да ли је распламсавање ратног сукоба у Грузији само део плана да се привремено одвуче пажња са онога што почиње да се догађа око Ирана? Прича тако каже да су ционисти замислили да нафту из Бакуа транспортују нафтоводом до Измира, али им је након земљотреса тај план пропао. Тако су се преоријентисали на Грузију кроз коју би ишао нафтовод који би водио до турске луке Цејхан у Црном мору. Све то наводно да би избегли нафтоводе које контролише Русија.
“Догађањем народа” доведен је на власт лепушкасти Михаил Сакашвли, пандан српском Борису Тадићу који о политици и нафти и глобалној "шаховској табли" зна колико и Тадић, вероватно.
Наиван и политички неук, али са пуно мржње према свему што је део Совјетског Савеза, Сакашвили је одмах почео велике приче о демократији и окретању Грузије западу и њеном приступању НАТО-у. Ционистички медији су му отворили сва врата и он се обраћао "свету" на енглеском језику, који је као и сви пиони одлично научио. Све је био спреман да учини како би Грузију окренуо Западу, где је све лепше, богатије, демократскије... У реорганизацији грузијске војске одмах су, да помогну, дотрчали израелски и амерички плаћени тренери и саветеници. Грузијци су били срећни јер са Русима након комунистичког терора више нису желели ништа да деле.
Али, руска нафтна олигархија на челу са Владимиром Путином, која данас наводно брани руске интересе (које обичан народ баш и не осећа), не жели да Грузија има контролу над нафтоводима.
Тако се на сред пројектованог нафтног пута ка луци Поти и Супса у Црном мору, нашла, као случајно, одцепљена етничка заједница у Јужној Осетији којој не одговара власт у Грузији и која хоће да се припоји браћи у Северној Осетији у Русији. Пут до лука води и преко Абхазије. И тако се Владимир Путин нашао ту да им “помогне”. Без обзира што је на другој политичкој функцији, Путин је и даље први човек Русије. Изнад њега је ФСБ (бивши КГБ, односно бивши НКВД, који је након свргавања цара Николаја Романова побио 20 милиона православних Руса). Да ли се ту ишта променило? Можете сами закључити како се у Русији може ниоткуда доћи на велику власт. Или како се један мали народ саморганизује и тражи некакву аутономију.
Последица ове игре око нафтовода је жестока руска војна интервенција и преко 2000 мртвих цивила у "братској" Јужној Осетији и малом градићу Шкивали. Западни медији кажу да су то учинили руски војници, а независни новинари тврде да су Грузијци. Зар је важно? У чему је уопште сврха убијања цивила, осим да се направи јака тензија и медијска и политичка заврзлама? И Руси некако увек “неспретно” побију много својих цивила, било у рату, било у ослобађању од терориста у школи у Беслану или у позоришту. О томе колико ће бити све то погубно за Грузијце, не треба ни говорити. Јер Русија овај сукоб не може изгубити. Јака војска која је била потребна да буде присутна у тамо где пролази нафта - сада је добила и прилику да се из оправданих "хуманитарних" разлога ту и постави. Грузија и Јужна Осетија су само добиле улогу Тројанских коња.
И то је логично. Ако имате транснационални бизнис помоћу кога ћете имати енергетску контролу над читавом ЕУ, ваљда више волите да вам транспорт нафте чува јака руска армија, а не мала грузијска. Па зашто сте иначе инвестирали толико у октобарску револуцију 1917. и доводили преко Лондона Троцког и Лењина њихове бољшевике који су 50 година комунизмом чистили руску интелигенцију и стару аристократију помоћу једног московског неписменог кафеџије, Стаљина, и његових наследника, све сељачке и неуке деце (Хрушчова, Брежњева, Горбачова, Јељцина, Шеварнадзеа), а коју сте преко формуле - власт народу - убацили у "велику политику". Како могу сељачка и радничка деца да парирају вишевековним властелинским династијама? Никако. Могу само да испадну "мајмуни" и одиграју улогу пиона на "шаховском пољу" где права властела организује шаховску игру, да би на дређеном подручију направила шах-мат позицију. Шах мат у овом тренутку је направљен помоћу Грузије, Јужне Осетије, Абхазије и Русије и Израела. Косово је коришчено као џокер карта.
Занимљиво је да многи западни "независни" аналитичари, који руску војну интервенцију оправдавају, за све криве САД и потпредседника Дика Чејнија који је наводно главни хушкач који је Грузијце и наивног Сакашвилија увео у рат са Русијом. Ционисте и њигову властелу ови критичари не помињу. Ово је, наравно, стара лоповска тактика скретања пажње на другу страну.
У сваком случају људске жртве ће опет бити највеће код Белих Руса. Кад год се Велики Медвед пробуди највише страдају словенски народи.
Руска професионална војска данас је чланица организације "Партнерство за мир", дакле, на истом задатку са НАТО "миротворцима".
Сви глобални медији који делују са запада сада су окренули своју пажњу ка Јужној Осетији и критикују Путина. У томе им помажу прозападњачки државници из земаља бившег совјетског блока: Грузије, Литваније, Летоније, Естоније и Пољске. Данас су све про-натовске земље. Они траже од НАТО-а да хитно интервенише.
Боже како ови људи воле рат и међународну војску! Ко им је то усадио у мозак? Можете ли да погодите?
АМЕРИЧКА СТРАХОВАЊА
Акција у Јужној Остији свакако ће САД ставити у велико искушење. Ако Руси могу тако очас да војно интервенишу, зашто не би и САД? Рецимо у Ирану. Да ли је то порука за амерички “схеепле” и смерница америчком председнику? Јер америчка администрација зна да се ту ради о сукобу због контроле нафтовода, а стицајем околности и Буш, Чејни и Рајс су у нафтном бизнису. То што ће САД из иранског сукоба изаћи тешко обогаљена и ослабљена, па је као империје више неће ни бити - нико од званичника не сме превише да потенцира. Јер приватан бизнис, транснационални , је испред сваког државног интереса. Овај бизнис је увек већи.
Али страховања у Пентагону постоје и водећи амерички генарали и независни аналитичари ипак схватају шта се од њих тражи.
Од када је постао главнокомандујући здружених снага америчке војске, адмирал Мајк Мјулен (који је наследио адмирала Фелона) приметио је да војне акције против Ирана, мада могуће, могу бити “изузетно стресне за већ пренапрегнути америчку војску”. “Ја већ бијам два рата, и није ми потребан трећи”, изјавио је Мјулен .
“Постоји реалана опасност да би сваки удар могао да изазове више нестабилности у региону него што је сада има”, сматра један старији официр САД. “Тиме би се постигао супротан ефекат од оног што се наводно жели”.
И министар одбране Роберт Гејтс је јавно обзнанио да би то изазвало “катастрофу на више нивоа”.
Готово сваки сценарио напада који је разрађиван у Пентагону показао је веома тешке последице по САД. Посебно су против рата у Ирану генерали ваздухопловних снага, који и треба да буду у првим борбеним редовима. Занимљиво је да ционистички медији у САД ове њихове критичке ставове не објављују, као што није објављан ни информација о великој студији коју су урадили и која јасно предочава катастрофалне последице за САД у случају ове агрсеије.
Најгора је евентуална копнена опсада Ирана. За тако нешто, по неким војним стратезима, Америци би требало најмање четири године да мобилише више од милион људи. А то би опет значило да се рачуна са дестинама хиљада жртава сваке године окупације. Коме то треба? Америци сигурно не. То је евидентно.
Али, можете бити амерички генерал са три или четири звездице и ићи у рат или да вам се више деценијска војна служба једноставно поништи И да под старе дане продајете “поп цорн” на улици. То вам је избор када Америком влада моћна властела преко своје ционистичке мреже.
Ако све буде ишло по плану како је зацртала глобална властела и САД уђу у велику ратну замку која се може изродити у глобални рат, главна жртва тог рата биће свакако САД, као и Израел (колатерална штета), кога можда више неће бити. Али биће Јерусалима и “Храма Пророка” који ће служити “федералној унији свих континената”, и ту ће се налазити “Врховни суд читавог Човечанства” из “визије” бена Гуриона. Јер Јерусалим је вечан. На то рачуна и Ватикан, који већ дискретно ради на проглашавању Јерусалима израелском еx територијом. Питање је само како ће се то јеврејима објаснити.
А Арапи? Шта ће бити са њима? То је право питање јер по Гуриону са њима није могло никада бити мирног решења. Или ће га напрасно бити (на неки начин) у Новом Светском Поретку и новом вечном граду Јерусалиму. |
