Лако је бити скептичан према теоријама завере, али није тако лако одговорити на питање чему онда потреба политичко-финансијско елите планете да се редовно састаје, пишу у ексклузивном тексту "Вечерње новости".

Како дневник извештава чланови Билдерберг групе састали су се "иза седам брава, кријући од јавности и где се састају, и о чему расправљју, и због чега, уосталом, таква тајност ако нема шта да се прикрива..."

Прошле недеље, од 5. до 8. јуна, у апсолутној дискрецији, без најава у јавности и саопштења било које врсте, у америчком градићу Чентили (у држави Вирџинија), што "Новости" прве откривају домаћој јавности, окупило око 225, без претеривања се може рећи, садашњих и будућих владара света.

Међу њима и Карл Билт, Јошка Фишер, Ричард Холбрук, Јап де Хоп Схефер, Хенри Кисинџер, холандска краљица Беатрис, Кондолиза Рајс, Дејвид Рокфелер... Све ове људе спаја једно: 56. по реду састанак групе "Билдерберг".

"Билдерберг" је неформална организација политичара, представника војноиндустријског сектора, банкара, пословних људи... Својом тајновитошћу донекле подсећа на слободне зидаре, масоне. Твори га тврдо језгро, у које се, на пример, могу сврстати Дејвид Рокфелер и Хенри Кисинџер, а остатак гостију се позива по тренутној актуелности, односно по томе колико је перспективно "улагати" у њих. Штаб је формално у Хагу.

Од 1954, када су се "одабрани" први пут срели, на иницијативу холандског принца Бернара, у хотелу "Билдерберг" у овој земљи, по чему је читава организација и добила име, ови скупови су редовни (прошле године је одржан у Истанбулу).

Циљ првог састанка средином педесетих, данас нико не крије: стварање Европске уније. Лидери окупљени у "Билдербергу" видели су у томе једину шансу сучељавања, а пре тога снажења, западноевропског блока према СССР-у.

Тако је и било... Џорџ Мекги, бивши амерички амбасадор у Западној Немачкој, касније је отворено говорио да је Римски уговор (потписан 1957), којим је створено заједничко тржиште у Европи, креиран на састанцима "Билдерберга". Тврди да је и све касније европске институције осмишљавала група "Билдерберг".

Састанци се од тада одржавају сваке године на другом месту (углавном у Европи), најчешће почетком јуна, о њима се јавност не обавештава, али је у свету већ довољно загрижених новинара који су целу своју каријеру посветили "откривању тајне Билдерберга", створивши своју паралелну информативну мрежу ухођења, односно откривања где ће се моћници те године окупити и, ако је могуће, о чему ће расправљати.

Ове године, сазнаје се, у хотелу "Вестфилдс Мериот" у Чентилију нашао се и Барак Обама, што многи већ виде и као сигуран знак да је он "одабран" за новог председника Америке. Баш као што су раније, пре својих стреловитих политичких успона са дуготрајним дејством, на "Билдерберг" састанке позивани Бил Клинтон и Тони Блер...

Састанку "Билдерберга" у Чентилију су, између осталих, присуствовали и: први човек Дојче банке Јозеф Акерман, директор Националне агенције за безбедност САД Кејт Александер, премијер Холандије Јан Петер Балкененде, директор америчких Федералних резерви Бен Бернанке, министар спољних послова Шведске Карл Билт, гувернер Банке Италије Марио Драги.

Били су ту и: бивши политичар, сада потпредседник Персеуса Ричард Холбрук, потпредседник "Фијата" Џон Елкан, бивши немачки министар спољних послова Јошка Фишер, генерални секретар НАТО Јап де Хоп Схефер, немачки дипломата Волфганг Ишингер, амерички политичар Хенри Кисинџер, европски комесар за трговину Питер Менделсон, холандска краљица Беатрис, амерички државни секретар Кондолиза Рајс, бивши председник Чејз Менхетн банке Дејвид Рокфелер, холандски министар за европска питања Франс Тимерманс, шпанска краљица Софија, председник Европске централне банке Жан-Клод Трише, високи комесар за националне мањине ОЕБС-а Кнут Волебек, председник Светске банке Роберт Зелик...

Формално, годишњи скуп "Билдерберга" изгледа овако: на једном месту се окупи трећина топ-политичара и две трећине финансијско-пословних магната, већају три дана без страха да ће њихови ставови доспети у јавност (и обезбеђење мора остати изван просторије за састанке), ништа се не снима и не бележи, а онда се разиђу, поједностављено речено: на извршење задатака.

Тврди се да је "тајновитост неопходна да би дискусија била стимулативнија". Занимљиво је, међутим, да ударни амерички медији о овим скуповима, по правилу, не информишу. Објашњење је једноставно: њихови власници и сами су на "Билдерберг" листама.

Основни циљ "Билдерберга" био је јачање евро-атлантских веза, али још одавно је то прерасло у однос ове осовине према претњама које долазе од остатка планете. Односно, очување и јачање супремације западне цивилизације.

Тако се ове године, незванично су саопштили поједини учесници, расправљало и о сајбер-тероризму, могућем рату са Ираном, избору америчког председника, Русији...

У оквиру расправе о односима САД и ЕУ помињана је, наводе поједини медији позивајући се на неименоване изворе, и Србија. Изражена је забринутост због "неизвесности" коју "Србија ни на Истоку ни на Западу" политички и безбедносно носи и закључено је да су дозвољени сви напори и трошкови (читај: средства) да се један наш орао отргне од погледа усмереног на исток и да се земља убрзано укључи, веже, у све западне структуре како би се трајно "скинуло то питање", јер пред Европом и Америком стоје изазови које не треба оптерећивати ситницама у сопственом дворишту.

Давање независности Косову се и посматра у том контексту, уз опаску једног од присутних да ће своју пуну функцију испунити тек ако се на прави начин "награди" (умири) Србија, а у том смислу се тумачи и присуство потпредседника "Фијата".

Занимљиво је да је 1999. године, нама по злу знане, скуп "Билдерберга" одржан у Синтри од 3. до 6. јуна, а да је прва тема било Косово. Модератор расправе био је Хенри Кисинџер, а први говорник Карл Билт. Њих двојица су и ове године били у Чентилију. Уопште, међу "Билдерберг" званицима углавном традиционално преовлађују Србији не баш наклоњени политичари.

Једини представник из Чешке, на пример, био је министар спољних послова Карел Шварценберг, најтврђи заговорник признавања независности Косова, познат већ петнаестак година по ставовима који права Срба стављају у други план.

Шварценберг је, иначе, и наследни витез реда "Златног руна", основаног у време Аустроугарске као начин признања монархије највернијим аристократама, а после њеног краха овај ред је наставио да се бори за хабзбуршке вредности и, пре свега, католичанство.

Управо Шварценбергово одсуство са радног места нагнало је чешке новинаре да истраже где се налази, и на крају им је потврђено - на скупу је "Билдерберга" у Чентилију. "Као приватно лице", саопштено је у чешком Министарству.

А онда се у тамошњим медијима огласио и Јиржи Пехе, политиколог (некада десна рука Вацлава Хавела, још једне Србима ненаклоњене особе), који је на "Билдерберг" скупу био 2001.

Није желео да износи детаље, јер, тврди, то је обавеза свих учесника, али је објаснио да је био шокиран бројем значајних личности којима је био окружен када се, по позиву једног немачког званичника, нашао на састанку "Билдерберга", као о отвореношћу и "далековидошћу" дискусија.

Не сматра да је "Билдерберг" организација која може некога да "прогура" у политички врх, али контакти које тамо стекне свакако могу више него да помогну.

Па, није ни чудо што су две трећине учесника из пословно-финансијске елите - то је њихов начин да утичу на стварање светског политичког амбијента за свој бизнис. Својеврсна симбиоза од које моћници имају користи, а обичним смртницима остаје да верују или не верују у теорије завере.

Пехе се сећа да је 2001. главна главна тема био успон Кине, али и "судар цивилизација", односно западног и исламског света, иако је скуп одржан пре 11. септембра...

Пре три године на "Билдерберг" скупу, како је тада процурило, затражено је драстично поскупљење нафте. Хенри Кисинџер је тражио је цену барела од 150 долара. Тада је била само 40, убрзо је скочила на 70, а данас је надомак тада пројектоване цифре.

Канадски писац Данијел Естулин, аутор књиге "Клуб Билдерберг", сматра да је коначни циљ ове "групације силних" да креирају светску владу, "коју би чинили утицајни људи, с циљем да контролишу све значајне ресурсе на планети где неће постојати нације, већ само региони, једна религија, један устав, једна црква, једна монета и једна држава".

Као "организација кћерка" "Билдербергу" формирана је касније "Трилатерала", преко које се остварује дијалог с Јапаном. Ка циљу који наводи Естулин међукорак је, тврди се, стварање четири велике светске уније: европске, америчке, азијске и афричке.

Тек да поменемо, крајем маја ове године у Сао Паолу формирана је Унија нација Јужне Америке (УНАСУР), заједница 12 народа јужне хемисфере америчког континента, по угледу на ЕУ.

Тако, завере можда нема, али једно је сигурно: ако већ не желите да прихватите да неко организовано ради против вас, утешите се тиме да "неко мисли за вас". Да би очувао своје позиције, не да би поправио ваше.