БЕОГРАД - Радована Караџића ухапсила су седморица у цивилу, а у свему је учествовао и МУП Србије. Знам, јер ми је један од њих показао полицијску значку. Он је ухапшен у петак у 21.30, у аутобусу број 73, а не у понедељак увече, како су рекли - тврди у изјави за Курир Есмина Голубовић из Угриноваца, сведок привођења Драгана Дабића.
Наша саговорница каже да је седела у предњем делу аутобуса с десне стране, кад је ушао старији човек чудног изгледа. Седе косе и браде, носио је штап, лаптоп и неку издужену торбу.
- Уступила сам му место и откуцала му карту за ГСП. На првом дуплом седишту до предњих врата седео је човек с дететом и нека жена. Иза њих су биле две девојке, а на самосталном седишту иза њих сео је Дабић. Иза њега је опет била једна девојка, која је слушала вокмен - описује ситуацију Есмина.
Она каже да је у једном тренутку полицајац у цивилу куцнуо по рамену и рекао да се склони. Показао јој је значку, изнад које је у полукругу писало „полиција“.
- Могао је да ме заобиђе, јер није било гужве. Караџић је читао неку танку књигу, приметила сам у њој неку чудну слику, нешто верско, па нешто о будућности... Помислила сам да није неки секташ у питању. У једном тренутку, тројица полицајаца грубо су навалила на њега и одмах му ставили лисице. Сламнати шешир који је имао на глави један од њих му је спустио на лице, а наочаре и књига пале су на под. Он се ваљда тргнуо, па су му рекли: „Буди миран и полази, пратимо те већ 15 дана“ - препричава Есмина.
Како каже, приликом хапшења један га је ухватио за главу и браду, из које је ишчупао прамен. Није сигурна да ли је брада била лажна или је полицајац јаче повукао. Један од њих је узео торбу с лаптопом, а он је рекао да има још ствари, па се полицајац вратио по ранац, који је био испред седишта. За то време, неко је од њихових сигнализирао шоферу да стане.
- Аутобус је стао ван аутобуске станице, на излазу из Земуна код „Галенике“. Ту је негде Ветеринарски завод, фирма „Геомашина“ и неки шумарак, дрворед. Њих тројица су га извела на средња врата, а он се мало саплео док је силазио. Двојица су изашла на предња, а двојица полицајаца на задња врата. Чим су изашли, шофер је дао гас, тако да по мраку нисмо стигли да видимо да ли су их чекала нека кола на том месту - каже Есмина. Кући је дошла сва узнемирена и „слеђена од страха“ и дрхтећи испричала је супругу и укућанима шта се десило.
- Тек у понедељак увече, кад су објавили хапшење Караџића, рекла сам: „То је тај човек“ - каже на крају Есмина Голубовић.

ЛАЖУ, МАЈКУ ИМ!
У супермаркету „Аман“ у Угриновцима сведоче како је Есмина дошла у продавницу у уторак ујутро, узела Курир, а затим прокоментарисала званичне вести речима: „Како лажу, мајку им њихову, ухапсили су га у петак, а не синоћ“. Испрва су запослени били неповерљиви према нама, а онда су упитали коме иде у корист да нам испричају детаље. Када смо рекли: „Радовану“, одобровољили су се и почели да причају, а затим нас упутили где да нађемо Есмину.
Сина одликовао Караџић
Жарко Голубовић, Есминин супруг, потврђује да му је жена већ у петак испричала о читавом догађају. Он напомиње и да је њихов син Михаило одликован за храброст од Караџића у рату у БиХ, где је и погинуо 1993. године.
- Као добровољац био је специјалац у Караџићевој личној гарди. Кад је погинуо у Праћама код Пала, имао је 20 година, четири месеца и четири дана. Говорио сам му да не иде у рат, али није слушао - прича остарели отац.