Осеђао сам се као жртва профашистичког терора  НИН 17. април 2008.Скупштина Матице српске у Новом Саду 12. априла 2008. Лични став

Нико не може чланове Матице српске да сврста у редове фашиста, нациста или војвођанско-србијанске завичајце, па ни Миро Вуксановић в.д. председник Матице српске, на начин како је то учинио у недељнику НИН, 17.о.м., огорчен што није изабран на место председника.
Да га подсетим: дневни ред рада Скупштине био је прегломазан – 12 тачака плус две. Сав је био подвргнут избору Мира Вуксановића за председника Матице српске. Његова намера да обави самоизбор била је очигледна, тим пре што су присутни основано посумњали да је организовао „клаку“ која ће га извикати за председника ове најстарије српске установе, кошнице српства!
Примедба Мира Вуксановића да су неки непознати и злонамерни људи делили његову биографију у којој се изјашњава да је „Црногорац православне вере“ нема значаја, нити је била основа узрока негативног става присутних скупштинара према њему. Његово опредељење познато је од раније. Зато „плакање“ на скупштини да је у родном крају познат као „великосрбин“ није оставило никакав утисак на скупштинаре. Присутне чланове Матице српске не интересује његов став о сопственом националном идентитету пред кумовима, рођацима, пријатељима, братственицима и плементашима у селу и родном крају, него његов рад у Новом Саду и Матици на окупљању Српства, сузбијању подела, и на разбијању вештачке конструкције црногорства и војвођанерства.
Стање  свести „Црногорац“ није генетско већ  калкулантски производ кроатокомунизма!
„Црногорац православне вере“ упућује  код добронамерних али и оних других на Дедејића и комп., - осовину цркве из полицијске станице – Ловћенац.
Не знам да ли је Миро Вуксановић јавно дигао свој глас против црногорског сепаратизма али и војвођанског! По свему судећи није, или можда мени није познато.
Ако речено имамо на уму, све што је говорио господин Милан Парошки о злоупотреби положаја в.д. председника, о  изменама статута Матице српске, упућивало је на намеру  да Миро Вуксановић буде алфа и омега Матице Српске и Библиотека Матице српске. Његове  намере су изазвале незадовољство присутних. Друго није било потребно.
Такође, постојање „клаке“ Мира Вуксановића које се испољило упадицама и подршке паузе од 5 минута која се претворила у пола сата само да се уклони непријатан говорник, односно опонент уз одобравање „клаке“ утицали су да се скупштина определи против великоцрногорског хегемонизма!
Плакање у недељнику НИН о сопственом Српству, а затим бацање блата на академика Чеду Попова, који је одустао од кандидатуре за председника иако је био предложен на свим  одељењима Матице српске, човека који је подржао његов избор својим моралним и научним дигнитетом , је крајње неукусно.
Интервју у НИН-у је делом поновљено оног што је рекао на самој скупштини у полемици са опонентима и порука члановима Матице српске – играјте како ја свирам, или ћу бити ваш вођа или ћу бити вођа ваших непријатеља! Сврстаћу се на страну аутономаша.
Ово је разлог што су учесници скупштине, који нису гласали за избор Мира Вуксановића на место председника Матице српске прозвани за фашисте и нацисте. Сам Миро Вуксановић својим претећим ставом и огорчењем, идентификовао се са онима који у медијима креирају рат против Србије и у многоме подсећа на Савића Марковића Штедимлију који када није постављен за министра  одлази за Загреб и постаје Црвени Хрват/Црногорац.
Своје српство покушао је да веже за Мрњавчевиће. Лепо!
Заборавио је да савремени Мрњавчевићи живе у Будимпешти као остатак угарског племства, реч не знају српски, православље су давно напустили и неће да знају ништа о свом српству. Родослов је јако кратак, Мрњавчевићи су из Хума или Доњих крајева, а не Метохије. Прича о родослову је сумњива, али нека вам буде!
На крају, именовање скупштине Матице српске за фашистичку је претходница физичког обрачуна са војвођанским српством и српством у целини!