ДА ЛИ И ПРИНЦ ЧАРЛС МОЖЕ ДОЖИВЕТИ »НЕЗГОДУ« КАО ПРИНЦЕЗА ДАЈАНА?

Тачно девет година је прошло од како је у тунелу Понт де л' Алма у Паризу, 31.августа 1997. страдала популарна британска Принцеза од Велса, Дајана.
По званичном извештају француске полиције она је била у Мерцедесу 600 СЕЛ са својим вереником Доди Ал Фаједом и својим телохранитељем Тревор Риз Џонсом. Возио их је Хенри Пол шеф обезбедјења хотела Ритз у Паризу. Хенри Пол је по наводима истраге био под јаким дејством алкохола. Покушавао да побегне од групе папараца на моторима који су пратили аутомобил. При брзини од 180 километара на сат Пол је изгубио контролу и Мерцедес је ударио, без кочења, у стуб, одбио се и затим ударио у супротни зид тунела. Доди Ал Фајед и Хенри Пол су погинули на лицу места, Принцеза је премнинула у једној париској болници неколико сати касније. Једини преживели је принцезин лицни телохранитељ Тревор Риз Џонс.

Одмах су кренуле гласине да је удес аранжирала британска тајна служба МИ6 на захтев Бакингемске палате, која наводно није могла да поднесе да принчеви Вилијам и Хари имају полубрата (полусестра се није помињала) који би био Арапин по оцу, уколико би се Дајана удала за Ал Фаједа. Они су, наводно, то планирали и већ чекали дете.

ВАЖНО ЈЕ КОМПРОМИТОВАТИ ПРИНЦА ЧАРЛСА

Након седам година, јануара 2004. Дејли Мирор је објавио ексклузивно и једно писмо, које је Принцеза Дајана дала свом батлеру, Полу Барелу, са тим да га он чува као доказ за убудуће , уколико јој се нешто деси. У писму Дајана открива да ће јој се догодити нека несрећа и да јој о глави ради нико други до “њен муж”, јер планира да јој смести саобраћајку у аутомобилу са неисправним кочницама. Занимљиво је да Дајана исписује своја страховања ословљавајући принца Чарлса веома наглашено са »мој муж« иако је много логичније да каже Чарлс или Принц Чарлс, ако се писмом обраћа баш батлеру .

Зашто је Барел о свему ћутао седам година , остала је тајна. Овај левичарски лист иначе је познат по својим антиројалистичким ставовима, и чланови британске краљевске породице најчешће су тема за исмевање.
Мањаквости писма су и што Дајана и поред врхунске школе коју је имала као професор енглеској језика, прави ситне правописне грешке, па тако реченицу почиње малим словом и сл. Најзанимљивије је што Принцеза од Велса за писмо користи меморандум »Кеннингтон Палаце«, што је место у југоситочном Лондону где тренутно живи Надбискуп од Кетербурија. Дајана је иначе живела у Кенсингтон Палаце. Али, изгледа да се поткрала мала грешка...
Да ли је било тешко кривотворити принцезин рукопис? Њен рукопис је био свима доступан из бројних писма, па је у сваком компјутеру могла бити извршена рекомбинација свих слова како их је она писала. Правопис и логика су , медјутим, испали проблем.

Медији су у компромитовању принца Чарлса отишли и даље, па су поред писма стручњаци психолози анализирали психолошку структуру личности престолонаследника, посебно наглашавајући како је имао веома несрећно детињство и да се школовао у спартанским условима у Гордстоуну у Шкотској. Главешина ове старе школе је био Курт Хан, оснивач Хитлеровог подмлатка. Оно што се у анализи не наводи је огромна финансијска потпора Хитлеру коју су му пружили јудео- банкари из САД, који су финснијски и родбински повезани и са Британском краљевском породицом.
Принц Чарлс се три године након погибије принцезе Дајане оженио католкињом и распуштеницом Камилом Шанд Паркер Боулс , која је првобитно била удата за кумчета Краљице мајке, Ендријуа Паркера Боулса.
Да ли би, медјутим, баш принцу Чарлсу крвна веза његових синова са арапском породицом, Ал Фајед, представљала нешто потпуно неприхватљиво и династички штетно? Погледајмо какви су заправо политички ставови Принца Чарлса и какви су његови односи са актуелном владом Тонија Блера.

ПРИНЦ ЧАРЛС ПРОТИВ ПОЛИТКЕ БУША И БЛЕРА

Клајв Гудман (Цливе Гоодман) , уредник који прати краљевску породицу у рубрици Неwс оф тхе wорлд (НОТW), за Фоx Неwс, Руперта Мардока, у једном свом коментару од 9. фебруара 2003. измедју осталог каже следеће:

“… упорос томе сто је главнокомандујући пуковник за 17 пукова Чарлс је показао јако мало јавне подршке за британске војнике, пилоте и морнаре који су отишли да ризикују своје животе у Голфском заливу… Такодје забрињава да он не скрива своја антиамеричка гледишта у разговорима са члановима арапских краљевских породица и пред њиховим водећим званичницима. Један неименовани извор из британског парламента рекао је недавно: ‘Доwнинг стреет се одвно труди да не увлачи принца ни у какве државне послове – јер брину због његове реакције’. Он има то лудачко гледиште да је он глас народа”.
Ово очигледно показује да је Принц био веома скептичан слању британских војника у Ирак, што неоконзервативном ратнохушкачком лобију са осовине Буш- Блер – Мардок, никако не одговара.

У својој тиради против принца Чарлса Гудман пише и ово:
“Принчева гледишта воде нас до забрињавајућег раскола са америчким руководством. Пре два месеца, Чарлс је прекинуо своју званичну посету САД јер је Бела Кућа јасно ставила до знања да је он - непожељан. Грдња, директно од председника Буша -стигла је, иако су сигурносни извори саветовали да Чарлсово присуство у САД може угрозити наше медјусобно добре односе. Наше дипломате у Вашингтону биле су веома забринуте да би Принц могао јавно показати своје неслагање са председником Бушом. Чарлс, који чита Куран сваког дана и често код куће носи исламску одору , проводи дуге сате у дискусијама о проблемима Средњег Истока са саудијском краљевском породицом. Један од његових најближих пријатеља је и бивши саудијски амбасадор Гхази Алгосаиби који је писао поему у славу прве жене бомбаша самоубице. Алгосаиби је написао измедју осталог да су ‘врата раја сада за њу отворена’, а једном је изјавио за Израелце да су гори од нациста. Био је више пута сасвим регуларни гост Чарлсовом сеоском дому у Хигхгрове, пре него што је опозван од своје владе.
Чарлс је такодје близак са јорданским краљем Абдулом. Његова жена краљица Ранија је блиска пријатељица Камиле Паркер Боулс и њен чест гост у Ст Јамес'с Палаце .
У својим приватним разговорима Принц говори и о ‘Америчком империјализму” који урушава читав Средњи Исток. ‘Наравно, Садам је зао човек, али амерички империјализам неће решити проблем’, рекао је у једној дискусији Чарлс. Он једноставно саосећа са својим саудијским краљевским пријатељима, када говори о њиховом страху од америчких стварних намера у Ираку.
Један близак пријатељ ми је рекао и ово: ‘Они верују да САД намеравају да економски потпуно сломе читаву економију Голфског залива како би преузели контролу над нафтом. Једном када се то догоди, напетост измедју Израела и Палестине ће експлодирати. Чарлсов сусрет пре два дана са председникм Шираком је изазвао озбиљну дипломатску забринутост . Тако је пре сусрета Фореигн Оффице затражио од Принца да не покреће тему о Ираку. Чланови његовог кабинета су то обећали, али Чарлс је сматрао да он може слободно да износи своје мишљење уколико ту тему отвори Ширак. Зато Доwнинг стреет не жели да има подршку Принца Чарлса’.
‘У тако осетљивим временима, његови ставови су погрешни, погрешни, погрешни’, каже извор из британског парламента’, ” закључује свој текст Мардоков уредник Гудман.

Али одакле Гудману све те информације о принцу Чарлсу? Ко су његови поуздани извори?

ПРИСЛУШКИВАЊЕ И ТЕЧНИ ЕКСПЛОЗИВ

По изворима блиским америчкој националној безбедности (НСА) и како је известио Тиме Еуропе, Гудман је сада под истрагом јер је откривено да је учествовао у прислушкивању мобилних телефона који су користили чланови канцеларије принца Чарлса, а прислушкиван је и његов лични број.
Тврди се чак да је Чарлс прикривено давао своју подршку настојањима неких чланова левог крила Лабуристичке партије да изврше свргавање Тонија Блера са функције премијера, док је он био на одмору на Барбадосу. Улогу главног пучисте је преузео Џон Прескот , помоћник премијера, коме Блер у свом одсуству ипак није поверио кабинет већ је за то одредио Џона Рида, министра унутрашњих послова (некада комунистичког студентског лидера, а данас водју десног крила Лабуриста) . Блера су подржали Министар правде Лорд Голдсмит, као и Лорд Фалконер.
Састанак партије у Блеровом одсуству, показао је да велики број дојучерашњих Блерових следбеника са десног крила Лабуриста, сада износи према његовој политици веома критичне ставове. Тако се у расправи могло чути да се председник Буш у Ираку “увалио у тешка говна”, док су га неки називали каубојем.

Прескот је на састанку чак отворено назвао Бушову политику на Средњем Истоку - срањем.
Тако је британска подршка Бушу озбиљно доведена у питање и то баш у најнезгоднијем тренутку када се у новембру одржавају медјуизбори за Конгрес.

Због овога су Мардокови медији Прескота одмах почастили придевима “пијанац”, “женскарош”, “свиња”…

Али медији су учинили и више од тога.

У америчким обавештајним круговима верује се да су баш Блер , Мардок и Буш (сви неоконзервативци) уз помоћ агената из МИ6, да би скренули пажњу око несугласица у влади, измислили наводне терористичке акције са течним експлозивом на авионској линији за САД, о чему су коропративни глобални медији данима извештавали. Хапшења “чланова” Ал Каиде и даље наводно трају, а путници широм света се на аеродромима И по метроима шиканирају, претресају, застрашују…
Терор, рат, медјудржавна тензија неоконзервативним политичким снагама последњих година потребни су и као покретачко гориво и као маска за промашену политику на Средњем Истоку.

Принц Чарлс то очигледно не жели да прихвати. Зато се из неоконзервативних кругова одавно већ о Чарлсу пласирају компромитујуће приче, руши се његов углед, све са циљем да се он никада не надје на трону након Краљице Елизабете, већ да се одмах устоличи принц Вилијам – млад и неупућен.

Поред тога све су уочљивија настојања неоконзервативаца да се ослаби заједница држава Комонвелта , јер управо она представља респектабилну снагу која краљевској породици даје моћ у медјудржавној политици (53 државе) и представља окосницу старе И моћне империјалситичке британске монархије.

КРАЉ ЧАРЛС ПРВИ ПРОТИВ ЈЕВРЕЈА

И само помињање речи - Краљ Чарлс - у моћним јудео- банкарским круговима, који су остваривали значајну контролу над енглеском економијом пуних хиљаду година уназад, финансирајући бројне ратове и борбе за трон разних династија, ствара неку врсту језе. Јер, иако су с времена на време од неког монарха јеврејски зајмодавци били нападани и протеривани, они су увек успевали да се поврате и одрже у близини круне.
Тако је Краљ Чарлс И и познат баш по томе што им је забранио повратак након изгона у 13. веку. Тек револуционарним превратом који је извршио Оливер Кромвел, финансијски потпомогнут од јеврејских банкара средином 17. века, успели су поново да се врате у Енглеску. Већ 1694. успели су банкари да добију и власништво над централном енглеском банком, стварањем Банк оф Енгланд.
Чарлс И погубљен је 30. јануара 1649.
Иако је моћ јудејских - банкара и циониста од тада енормно ојачала, Енглези им ипак нису дали добровољно, након Другог светског рата, Палестину на управљање и због тога су ционисти и данас веома опрезни са Британијом. Долазак на трон неког новог Чарлса који би монархију желео да одржи на традиционалним принципима протестанстске хришћанеке вере и у добрим односима са Арапима, као и бројним афричким државама чланицама Комонвелта, али не и са Израелом, представља очито опасност за ционистички лоби. Посебно што су ционисти Британију максимално искористили, а затим преварили и понизили терористичким акцијама (1946.) против њених војника, протеравши их заувек из Палестине. Британија је након три година, била принудјена и да званично призна државу Израел (29. јануара 1949.)


СИМБОЛИКА
Погледајмо симболику која се (да ли сама?), наметнула. Наиме тачно 29. јануара 1999. године Принц Чарлс и његова вереница Камила Паркер Боулс (девојачко презиме Шанд) први пут су се званично појавили као пар у јавности приликом прославе једног родјендана. Прослава је уприличена у хотелу Ритз у Лондону. Пар се појавио на главном улазу где су их дочекали блицеви стотина фотоапарата и камера. Покојна принцеза Дајана је последњи пут изашла из париског Ритза на задња врата, бежећи од блицева папараца.

Тај 29. јануар 1999. године и у ционистичким круговима је велики празник, јер представља тачно 50 година када су Британце натерали да им званично признају државу Израел. Али, не само то. 30 . јануар 1999. представља и тачно 350 година од егзекуције Чарлса И, највећег непријатеља енглеских Јевреја. Да ли су датум да се баш тада појаве у јавности испред хотела Ритз изабрали баш Чарлс и Камила или им је неко тај датум намерно сугерисао, остаје тајна.

Наведимо и још једну пикантерију, а то је да сахрани принцезе Дајане. 6. септембра 1997. није присуствовао главни британски рабин, са образложењем да је сахрана пала на дан Шабата, што је еквивалент хришћанској недељи. Да ли је то оправдање, с обзиром да је Дајана била хришћанка, а не Јеврејка оставља недоумицу.
Но симболика је једно, политика друго, а околности везане за сам удес, нешто сасвим треће. За сада се једино поуздано може рећи да смрт принцезе Дајане никако није била случајна. Јер, чињенице до којих је након девет година дошла истрага управо то и показују.
Погледајмо само нека открића.

ШТА ЈЕ СВЕ ОТКРИЛА ИСТРАГА

Као прво анализе крви возача Хенри Пола су биле погрешне, како се касније у истрази показало, јер су у мртвачници резултати изгледа замењени. Окривљени француски експерти су тако “утврдили” да је возач Хенри Пол крив за несрећу јер је имао три пута више алкохола у себи него што је то дозвољено. Два француска експерта се сад могу суочити са оптужбама за кривично дело давања лажног исказа.
Француска полиција није никада хтела да обелодани имена двадесет лешева који су се те ноћи, 31. августа 1997. налазили у мртвачници.

Техничар који је радио те ночи у форензичкој лабораторији и који је могао да замени налазе није више жив.

Такодје је евидентно из видео снимка надзорних камера у хотелу Ритз да Пол није деловао пијано. Пол је иначе стигао у хотел негде око 10 сати увече и понашао се сасвим нормално, док је паркирао свој аутомобил. Након тога био је у редовном у договору са два члана Дајаниног обезбедјења те вечери, Тревором Ризом и »Кезом« Вингфилдом. Нико није приметио да је под дејством алкохола. Пуштање лажних информација у медијима, медјутим, укључило је и тврдње “поузданих извора” да је Хенри Пол био лечени алкохоличар. Анализе његове јетре то су, медјутим, демантовале. Пол је чак успешно прошао ригорозан преглед за добијање пилотске дозволе и возио је мали авион из хобија.

Читав тунел Понт де л' Алма и околина били су те ноћи уочи удеса начичкани агентима британске и француске тајне службе, којој је, како је касније утврдјено, припадао и возач Хенри Пол. Хенри Пол је био тај који је кренуо кроз тунел, путем којим нису планирали да иду. Аутомобил Мерцедес С 600 није био власништво Фаједа већ хотела Ритз. Ова замена је извршена непосредно пред полазак уз сагласност Додија Ал Фаједа јер му је предочено да ће тако заварати папараце који су их чекали на изласку из хотела. Иначе овај Мерцедес је имао далеко слабију каросерију од оног који је Доди Ал Фајед користио. Тако је посао Додијевог возача, Филипа Дорнеа, преузео хотелски шеф обезбедјења, Хенри Пол. Иначе баш тај Мерцедес био је неколико недеља пре удеса украден. Те ноћи Пол није користо најкраћи пут до Додијевог стана, где се пар упутио, већ заобилазни.

Стручњаци , неки од бивших агената МИ6, изнели су бројне претпоставке да је аутомобил био модификован и да је над њим извршено даљинско преузимање контроле управљања . То значи да Пол више није могао да контролише возило и да су кочнице и волан били блокирани. Даљинско управљање је могло бити вршено из другог аутомобила који се паралелно кретао. Неки очевици упрно су тврдили да су видели један Фиат Уно коме се касније изгубио сваки траг, али и да су видели јак стробоскопски ефекат непосредно пре судара.

Баш кад је Мерцедес ушао у тунал све полицијске радио станице у Паризу су напрасно изгубиле пријем. На овај начин било је онемогућена брза комуникација, што је могло Дајани да спаси живот. Хитна помоћ је каснила читав сат, са образложењем да је у граду гужва. Принцезу Дајану која је после судара још била жива, хитна помоћ је возила веома споро, прошавши поред три болнице које су биле ближе.
Први наводни сведоци који су се нашли на лицу места у тунелу су били туристи, Јевреји из САД. Само њихиве изјаве дате су у ударним медијима.
И надзорне камере у тунелу напрасно су престале баш тада да раде тако да сам тренутак судара уопште није снимљен.

Неки сведоци су изјавили да су чули и пуцњаву из тунела.

Место удеса је неколико сати након удеса потпуно почишћено, што је онемогућило полицајцима дужу детаљну претрагу. Иначе читава истрага је обављена траљаво. У британској амбасади у Паризу тврдили су да уопште нису знали да је Дајана у Паризу, иако су два старија официра МИ6 посетила амбасаду истог дана када је она стигла. МИ6 , по трдњама многих познаваоца рада ове службе, управо се бавио и обезбедјивањем чланова краљевске породице када путују у иностранство, што је укључивало и праћење принцезе Дајане. Каже се и да је она када год би путовала у САД избегавала да је било ко из те службе прати.

У својој добровољној писменој изјави пред судијом Хервом Стефаном, Ричард Џонс Чарлс Томлинсон , биши официр МИ6, који данас живи у Женеви изнео је податке које је Ал Фајед ставио и на свој сајт www.алфаyед.цом. Иначе на овом сајту породица Ал Фајед је објавила многе податке за које је јавност остала ускраћена, апелујући на све који нешто знају и могу да помогну у истрази да му се јаве. Мохамеду Ал Фаједу је одбијен захтев да изврши независну анализу узорака крви и ДНА.

Томлинсон је радио за МИ6, од 1991. до 1995. У 1992. радио је на пословима који су се тицали надзора кријумчарење оружија из тада распадајућег Совјетског Савеза. Из тог периода он тврди да му је познато да је Хотел Ритз у Паризу често коришчен као место састанака високих енглеских обавестајаца и да се најзначајнији информатор ту састајао са својим надредјеним официром.

Име главног информатора никоме није било познато, јер се он водио под кодним бројем. Томлинсон је због неких разлога које је детаљно навео у својој истрази покушао да сазна ко је информатор и дошао до досијеа човека који је радио као обезбедјење у хотелу Ритз у Паризу и који му је посебно пао у очи јер се из његовог досијеа видело да је био Француз. Томлинсон каже да је то необично за МИ6 да се за тако важне информације ослања на страног информатора. Томлинсон не тврди да се сећа тачно имена тог човека, али да верује из многих назнака да је то управо био Хенри Пол. Извори из Мосада тврде да је био заврбован и од Мосада да шпијунира за њих, а тврди се и да је боловао од неизлечиве болести у завршном стадијуму. Након његове смрти на његов рачун у једној банци легла је већа сума новца.

Томлинсон је даље навео да му је познато да су неки «папараци« који су наводно били за петама принцези као медијској личности, били чланови »УКН«, малог корпуса хонорарних сарадника који је обављао за МИ6 фотографске услуге, као и разне фото експертизе Томлинсон верује да би се анализом тих фотографија лако дошло до људи који су ту учествовали, те би их свакако требало понаособ саслушати у истрази. Заиста, три папараца су касније тврдила да је Пол напустио паркинг Ритз Хотела огромном брзином, мада је камера хотелског обезбедјења показала да се одвезао сасвим нормално.

Томлинсон је још 1998. изнео тврдњу да је по сличном сценарију МИ6 планирао убиство Слобдана Милошеива уз помоћ стробоскопског ефекта који потпуно заслепљује возача и аутомобила са даљинским управљањем који би имао удес у тунелу. Било је планирано да се то убисто одради у време преговора у Рамбујеу у Паризу.

И након девет година истраге нове недумице и сумње надвијају се
над истрагом која већ кошта 4 милиона фунти и под именом Оператион Пагет, води је сада Лорд Стевенс, бивши шеф Метриполитен полиције.

И Мохамед Ал Фајед, коме Енглези не дају држављанство већ 20 година, и што је по некима последица утицаја ционистичког лобија који Фаједа не може да смисли, упоран је у својој приватној истрази . Проблем му сада прави и одбијање Тревора Риз Џонса да поново сведочи. Он се наводно ничега не сећа и није психички у стању да поново пролази кроз истрагу. Он сада ради у Њујорку у УН као обезбедјење. Тај посао му је управо Ал Фајед нашао, баш као што му је платио веома скупе трошкове око 100 000 фунти за операцију лица , због повреда које му је нанео ваздушни јастук. Зато је Ал Фајед веома разочаран у Риза. Иначе Риз је у медјувремену написо књигу “Бодyгуард’с сторy” где је описао своје сећање на Дајану. Издавање књиге је омогућио моћни амерички издавац Хацхетте боок.


Ивона Живковић