Русија је упозорила да ће се признавањем Косова створити опасни преседан. Догађаји око Грузије су показали како.
Уз подршку САД-а, у фебруару је Косово прогласило независност од Србије – девет година након што је НАТО покренуо рат како би прекинуо насиље Србије у тој провинцији. Али тек што је Косово развило своју нову заставу, Русија, савезник Србије у региону, је ријечима свог министра спољних послова упозорила да је сецесија Косова отворила преседан који се може даље примијењивати у другим случајевима.
Сада, након руске инвазије у Грузији, како би се наводно заштитила права у Абхазији и Јужној Осетији, дошао је прави тренутак да се застане и  да се постави питање: Да ли је Косово било вриједно тога?  
Недавна посјета овој сићушној земљи показује како живот може бити тежак за ову нову државу. Радује да Косово има младу прозападно орјентисану популацију која говори енглески, која има изражене техничке вјештине и која је узбуђена око састављања нове владе.
И то је добра вијест. Али нажалост постоји много лоших вијести. Стопа незапослености младих већа је од 60 одсто. Плодна земља и планински терен могли би служити као врт Европе, међутим, недостаје саобраћајна инфраструктура, жељезница је захрђала, а ваздушни саобраћај је нерентабилан. Тренутни предсједник владе, Хашим Тачи, бивши вођа Косовске ослободилачке армије, обећава изградњу жељезничке линије ка Албанији у року од пет година, али тешко да би се то могло назвати повезницом ка спољном свијету. Умеђувремену, прекиди у снабдијевању електричном енергијом су уобичајени, чак и у главном граду Приштини. Изградња електричне централе, коју финансира Свјетска банка, успорена је честим свађама око тога ко ће довозити угаљ.
Приштина је пуна ресторана који углавном живе од многобројног међународног особља, чије потрошачке навике вишеструко надилазе оне домаћег становништва.
Покрај косовских цеста начичкане су куће од цигле недовршених фасада које су грађене новцем људи на привременом раду у Њемачкој, Швајцарској, Италији. У земљи је економско стање тако лоше да се многи прибојавају да ће се млади поново окренути старим илегалним пословима прекограничног шверца – кријумчарење дрогом, оружјем и људима.
Постоји велика конфузија око тога ко је за шта одговоран на Косову. Блокиран од стране Русије, Савјет безбједности УН-а није у могућности да укине свој супервизорски политички оквир, који је постављен након интервенције НАТО-а. Међународни представник Ламберто Занијер, који је специјални изасланик за Косово Генералног секретара УН-а, идаље остаје на Косову, мада је његова улога нејасна. Али он је идаље потребан, с обзиром да Београд одбија директни контакт са косовском владом. Мисија УН-а је једини локални ауторитет којег признаје већина Срба који највећим дијелом живе на сјеверу Косова, укључујући и град Митровицу око којег се двије стране још надмећу.
ЕУ и САД муче се да новој држави помогну да уведе законе и ријеши административне проблеме. Више од 15.000 НАТО војника идаље је на константној дужности. НАТО није успио спријечити етничко насиље, као напримјер у марту 2004. године, када је у етничким немирима било осам мртвих, 900 повријеђених а уништене су стотине српских кућа, спаљене цркве и непроцијењиви споменици.
Недавни повратак бившег лидера Косовске ослободилачке армије Рамуша Харадинаја у политички живот могао би додатно отежати ствари у новој држави. Харадинаија је у априлу Хашки суд ослободио од кривице за злочине над Србима. Ова одлука, којој су претходила застрашивања и мистериозне смрти свједока, додатно је узнемирила локалну српску популацију. Поред тога, Харадинаи је политичка пријетња лидерству Хашима Тачија.
На међународном плану, ствари не стоје много боље. Само 45 земаља признало је независност Косова. Косово никада неће бити примљено у УН јер Русија, која има право вета, се томе противи. Европски сусједи Косова - БиХ, Грчка, Македонија, Црна Гора, Румунија, Словачка, и, наравно, Грузија – сви одреда одбили су признати Косово. Косовски недавно издани нови пасоши највјероватније неће бити признавани на међународним аеродромима, што ће путнике са Косова оставити изоловане.
Иако су САД биле те које су форсирале независност Косова, најмање један бивши државни секретар, Лоренс Иглбергер, упозорио је да се то не чини указавши на то да ће се стварањем те мини-државе беспотребно испровоцирати Русија и други мултиетнички региони.
Иронија је да је Косово готово све што је планирано могло остварити и унутар међународно надгледане аутономије у саставу Србије. Али Вашингтон никада није дозволио разматрање алтернатива. Сада, када Русија злоупотребљава преседан Косова у Грузији, треба размишљати о томе да ли се та одлука треба ревидирати ако се слични догађаји појаве у будућности.