МОДЕРНА СОЦИЈАЛНА КРОНИКА / (прије: Књижница)
Година 1935/ИИ., Свезак 13/Бр. 1
Жидовски дух масонерије
Познати њемачки војсковођа у свјетском рату, Лудендорфф, у послијератно се доба сав посветио борби против масонерије. За њега је масонерија "жидовска установа, чија повијест, ступњеви службе, лозинке и изјаве јесу од почетка до краја жидовске. Тајна масонерије - каже Лудендорфф - јест жидовство." Масон, уколико није Жидов, у ложи постаје "умјетни Жидов" т. ј. он добива менталитет, својства и особине Жидова. Масонерија - тврди Лудендорфф - служи интересима жидовства, пожидовљењу народа и учвршћивању жидовског господства над свијетом.
Иако Лудендорффове тврдње можемо донекле сматрати претјераним, ипак има много истине у основној Луденрорффовој тези, да је масонерија одраз и дјело жидовског духа. Када се појмљиво проматра масонска идеологија, њезина симболика, ритуални рад и т. д., налазимо изравне жидовске упливе. Поготово је необорива повијесна чињеница да је слободно зидарство у прошлости највише послужило интересима жидовског народа, да му је помогло у ослобођењу од "Гхетта" у којем су Жидови боравили одијељени од осталог свијета, и послужило да су ушли у сва звања. Јасно је да је масонерија једно од најјачих средстава жидовског господства. Жидовски дух продро је у масонерију, он је данас надахњује тако да су заправо масонерија и жидовство два неразлучива појма. То су два близанца које једва можемо међусобно разликовати, односно, они су као стари погански бог Јанус с два лица.
Иако масонска организација у свом данашњем облику није старија од г. 1717., ипак њезини коријени сижу у далеку прошлост и воде изравно до жидовства. Масонска је организација преко удружења "Братстава Руже и Крижа", која су била окултистичка, магијска и алкемијска друштва, а тражила су неке сакривене, у ствари, недокучиве животне тајне што их је на Истоку открио измишљени свјетски путник Росенкреутз, преузела од жидовске предаје - која се развила из Талмуда (жидовска св. књига) т. зв. Кабале - многе суставне елементе свога научавања и рада. Кабалистичке мисли ширили су у средњем вијеку Жидови Гхетта. Тајанствено значење, које масони придају појединим жидовским ријечима, бројевима и сликама, потјече од те Кабале.
Први оснивачи масонских ложа почетком 18. вијека у Лондону, откуда се масонерија проширила по свијету, били су душе протестанти, али већ г. 1723. налазе се у ложинским пописима жидовска имена. Што више, г. 1732., на једном ложинском састанку у гостиони "К ружи" службу старјешине (мајстора) врши један жидовски трговац духана, јер је тада та грана трговине била жидовски монопол. На једној свечаности велике ложе, исте године у Лондону, једну високу службу врши Жидов Саламон Мендез.
Енглеска масонерија, а по њој и остала, широм је Жидовима отворила своја врата. Она је напустила првотно становиште клесарских цехова да чланови ложа могу бити само кршћани. Састављач ложинског устава, енглески пастор Андерсон, г. 1723. као сврху ложе ставља његовање "вјере у којој се сви људи слажу". Таква вјера није ни једна постојећа, јер се све међусобно разликују, и зато масони хоће да себи самовољно створе неку посебну вјеру. Због тога они не требају пазити на вјерску припадност свога чланства. Такво држање ложе у питањима вјере добро је дошло управо Жидовима, који су својим урођеним трговачким инстинктом нањушили да је масонерија установа која ће њима послужити да разбију ограде које их дијеле од осталих људи, и да њима завладају. Зато су они, у кратко вријеме након оснутка прве велике ложе у Енглеској, постали најбољи промицатељи масонерије. Она је, наиме, под упливом Жидова прогласила да је највиша тековина развоја човјечанства вјерска и грађанска једнакост и подношљивост, и да због тога ложа, у којој се изграђује "човјечност", позна само "добре људе", који су међусобно браћа, без разлике вјере, народности, боје и крви. Због тога се у ложи не смије правити разлика између кршћанина и Жидова, већ обадва морају бити равноправна, односно не смије се питати каква је тко племена и кољена. Та су начела у своме интересу проширили Жидови, јер су они прије били искључени из кршћанског друштва. Тако је масонерија у Жидовима добила најбољег и најјачег савезника. Они су јој на располагање ставили своју дубоку кесу, а она је њима за узврат развила пропаганду и у прилог њихове еманципације, т. ј. потпуне равноправности, провела борбу против кршћанског уређења друштва и против свих духовних темеља, на којима је почивао кршћански средњи вијек.
Жидови освајају масонерију
Ту и тамо било је у масонерији отпора надирању Жидова , али је тај био брзо угушен. Тако се налази у Лондонском "Фог'с Јоурнал"-у од 7. X. 1732., да је неки гласовити улични говорник именом Хенлеy на лондонским улицама држао говор против "Жидомасона". Ложе у Бордеауx-у закључиле су г. 1750. да не ће примати Жидове ни као "браћу" (чланове) ни као госте, макар били чланови других ложа. Међутим, ти појединачни покушаји нијесу могли сузбити навалу Жидова на ложе.
Највећи отпор примању Жидова у масонерију био је у њемачким земљама. Њемачкој је масонерији заправо Жидове наметнуо Француски Велики Оријент. Прве ложе, у којима су поред кршћана били и Жидови, осниване су у Њемачкој под заштитом Великог Оријента, који је будно пазио да се према Жидовима строго проводи начело вјерске сношљивости, по оној народној: "Брат је мио, које вјере био!"
Кад су се неки Жидови у Хамбургу г. 1811. потужили да их тамошње ложе не ће примати, Велики Оријент Француске подузео је кораке у Прилог Жидова и хамбуршке ложе морале су се извинити и обећати да ће се унапријед савјесно држати "узвишених" масонских начела. У Хамбургу је од свих њемачких земаља најприје продрло начело да су Жидови равноправни. У осталим њемачким земљама ишло је теже, али и у њима је коначно свладан отпор.
Како су Жидови били упорни, доказом је случај с ложом у Франкфурту. Тамошња "Еклектичка Велика Ложа" концем 18. вијека одбијала је примање Жидова. На то су Жидови, који су били примљени у француским ложама, основали посебну ложу под заштитом Великог Оријента Француске. Будући да су били најбољи слуге Наполеонског режима, након пада Наполеона морали су прекинути везе с француском масонеријом. Како их споменута "Еклектичка Велика Ложа" није хтјела примити под своју заштиту, обратили су се франкфуртски Жидови Великој Ложи Енглеске, војводи од Суссеxа. Овај им је подијелио патент, укоривши франкфуртску велику ложу, а то је био велики успјех Жидова, јер је Енглеска велика ложа важила као матица ложа читаве масонерије на свијету. Будући да су пруске ложе ускраћивале примање Жидова, па и оних који су били примљени у енглеским ложама, запријетила је Енглеска Велика Ложа да ће прекинути све везе с пруском масонеријом. Енглеска Велика Ложа интервенирала је чак и преко принца, супруга енглеске краљице Викторије, Фридрика Вилима. Кад је он средином деветнаестога вијека посјетио Енглеску велику ложу, примио га је велики мештар са свим владарским почастима, али му је казао да ће Велика Ложа ускраћивати приступ пруским масонима све дотле док они не буду примали енглеску "браћу" жидовске вјере. Принц-супруг морао је обећати да ће у Берлину порадити да се закључак пруске масонерије о непримању Жидова укине као застарио.
Будући да разне њемачке велике ложе, напосе три пруске, нијесу глатко и одушевљено хтјеле примати жидовску "браћу", стали су масони у појединим ложама протестирати. Они су говорили да се у масонске "радионице" уноси позитивно кршћанство, што више, - кршћанске догме. "Брат" Клотз се у једној мајсторској ложи жалио што неки масони хоће "љубљену њемачку домовину" увући у несретне вјерске борбе. Исто тако из иноземства, гдје су у Великим ложама сасвим завладали масони, као из Лондона, Неw Yорка и Париза, стизали су протести и пријетње појединим великим њемачким ложама због њихове вјерске нетолеранције. Жидови су пак успјели да су им и у њемачкој масонерији широм отворена врата. Чак су Жидови направили протунавалу и провели начело да се у ложу не смије примити ниједан кршћанин који у Жидовима не би гледао своју браћу, која су за масонски "рад" способнија од било које друге расе. Неки "брат" Цонрад 1882. написао је: "Искључива кршћанска масонерија јест несмисао. Жидови су готово једина истински напредна раса на земаљској кугли, задојена демократским духом, која увијек тежи за напретком ("Фламмен фüр фреие Геистер"). "
Питање примања Жидова коначно је у њемачкој масонерији до пред (И.) свјетски рат овако уређено. Што се тиче старопруских Великих ложа, Велика земаљска ложа и Велика народна матица ложа "К трима земаљским куглама" примале су Жидове, чланове других ложа, као госте, док их саме као "кршћански" сустави нијесу примале за чланове. Велика ложа "Роyал Yорк", К пријатељству", дозвољавала је Жидовима ступање у три ивановска реда (шегрт, калфа и мајстор). Остале, т. зв. хуманитарне велике ложе примале су Жидове без ограничења, а кад је Хитлер дошао на власт хтјеле су се спасити од укидања на тај начин што су се поставиле на расистичко становиште. Све им то није помогло, јер их је задесила иста судбина, као и остале т. зв. хуманитарне велике ложе, то јест, распуштене су и забрањене. У какав њихов антисемитизам државна власт сасвим исправно није вјеровала, јер оне начелно нијесу биле против Жидова, пошто су их примале као госте, а друге су им давале ниже редове. Оне су биле "кршћанске" само у толико што су се донекле ограничавале на чланове становите вјероисповијести, до које они углавном не држе ништа.
Сви масонски писци и уџбеници кажу да у т. зв. кршћанској масонерији нема говора о каквом антисемитизму. Леннхофф-Поснеров службени "Интернатионалес Фреимаурер Леxицон" на стр. 81 пише: "Антисемитизам и слободно зидарство у смислу Савеза (слободнозидарскога) међусобно су неспојиви појмови. И т. зв. кршћански сустави по својој прапрвотној нарави нијесу антисемитски већ су, услијед свога осебујнога научавања, кршћански основани на Ивановом еванђељу т. ј. ограничени на становите предоџбе о вјери".
Жидови - оруђе масона
Масонерија је својом "слободарском" идеологијом, "толеранцијом" и "слободом, братством и једнакошћу" поништила грађанске и политичке разлике између обрезаних и крштених, ослободила Жидове Гхетта и отворила поље њиховом разорном упливу. За разне шарлатане из Гхетта, који су својој необузданој фантазији и својим склоностима на окултно дјеловање пустили слободнога маха, настао је златни вијек. Појавили су се разни оснивачи смијешних масонских "редова" у које су хрлили докони аристократи и снобовски буржуји. Португалски Жидов, кабалист, Мартинес Пасqуаллy оснива "Изабране Коене" (Кохне), гласовити окултиста жидо-левантинац Балсамо-Цаглиостро, измишља египатску масонерију, којој је он на челу као "велики кофта", док војни лиферант Наполеонове војске Мицхел Бедарриде себе и своју браћу прогласи "Апсолутним Великим Конзерваторима" 90. ступња реда Мисраим. Вијек тобожњега разума, критике и позитивизма, заправо заслугом масонерије постаје доба смијешног и празновјерног шарлатанства, у којем главну ријеч у друштву воде различити жидомасонски пробисвијети, који свјесно варају залуђено друштво.
Гласовита жидовска породица Ротхсцхилд масонерији припада од г. 1802. Натхан Маyер Ротхсцхилд примљен је те године у лондонску "Лодге оф Емулатион". Чланови свих огранака те милијардерске обитељи припадају ложама Енглеске, Француске, Њемачке и Аустрије. Што више, барун Фердинанд Ротхсцхилд оснивач је по њему прозване "Фердинанд Ротхсцхилд Лодге Нр. 2420" у Wадеседону у Енглеској. Занимљиво је да се мушки чланови те обитељи никада не жене Нежидовкама, док се женски чланови обитељи удају чак и у владарске породице. "Гојими", т. ј. Нежидови, не смију ући у Ротхсцхилдову фамилију, док Жидови могу продирати у кршћанска друштва.
Француски "Велики Оријент" у рукама Жидова
Једна од најупливнијих француских масона 19. стољећа био је Жидов Исаац Адолпхе Цремиеуx (1796.-1880.), по занимању адвокат. Он је био главни покретач фебруарске револуције г. 1848., којом је с францускога пријестоља отјерана орлеанска династија. У привременој влади постаје он министар правде. Примио је изасланство од три стотине масона, које је дошло честитати "братској" влади на великом успјеху. Тада је "брат" Цремиеуx у име владе изјавио: "Република је у масонерији. Република ће чинити оно што заповиједи масонерија". Кад је, иначе, "брат" Проудхон видио како Жидови-масони спретно израбљују француске револуције у своју корист, и рекао је ону гласовиту реченицу која се може примијенити на сваку еволуцију у Француској: "Француска није учинила ништа друго, него промијенила свог Жидова". Тиме је социјалист Проудхон изрекао истину да се од сваке револуције највише користе Жидови, који су увијек на власти, само што евентуално на мјесто Моритза дође Кохн. Цремиеуx је брзо издао републику, кад је омогућио кандидатуру будућег Наполеона ИИИ. за предсједника републике, јер је он био карбонар т. ј. припадник тајног политичког удружења које је радило на уједињењу Италије, а било је сродно и под упливом масонерије. Цремиеуx је наслутио конац Наполеонове свемоћи и праводобно скренуо масонерију у опозиционални смјер. Год. 1870. био је члан револуционарне владе Народне обране и опет постао министар правде. Умро је као сенатор.
"Брат" Цремиеуx био је врло свјестан Жидов, иако је као масон осуђивао сваки "клерикализам" и рушио сваку вјеру, осим жидовске. Кад су г. 1840. у Дамаску због обредног уморства били осуђени неки Жидови, дохрлили су у Египат "браћа" Цремиеуx из Париза и Мосес Монтелиоре из Лондона, провиђени свим пуномоћима влада које су овисиле о жидовском упливу, и успјели су да осуђеници буду пуштени на слободу, већ је г. 1860. основао друштво за обрану Жидовства "Аллианце Исраелите Универселле", којој је била задаћа да чува и промиче интересе жидовства по свем свијету, напосе на Истоку, гдје је било жидовских погрома. Масонерија му није била довољна, већ је хтио једно затворено жидовско друштво у којем неће бити кршћана. "Аллианце Исраелите" увијек је заступана у Великом Оријенту и Великој Ложи преко којих проводи своје основе. Масонерија и "Аллианце Исраелите" тако су уско спојени да се без претјеривања може казати да се сједница водства "Аллианце" држи уједно кад је на окупу и пленарна скупштина врховног одбора масонерије, Великог Оријента. "Аллианце Исраелите" је за вријеме (И. св.) рата извршила судбоносну повијесну улогу, кад је преко својих веза за антанту ангажирала жидовско јавно мнијење и његов капитал.
Цремиеуx је био у најужој сурадњи са својим жидовским "братом" Лоеном Гамбетта. Како је њихова жидовска свијест далеко ишла, и каква је била велика брига за жидовство, нека служи само овај примјер. Њемачка је војска опсједала Париз 1871. и француска привремена влада "Народне обране" била је у Тоурсу. Гамбетта, који је био душа те "владе народног отпора", није имао паметнијег посла него да на наговор "брата" Цремиеуxа прогласи равноправност Жидова у - Алжиру. Жидови су у Алжиру били омражени (као и данас), јер су били кријумчари алкохола, гуликоже и власници јавних кућа. Арапи се дигну против те наредбе, али истом након француско-њемачког рата, да не би нашкодили Француској. Француска војска свладала је арапски устанак, и одржала еманципацију Жидова, која је стајала само "неколико хиљада француских живота", како су се у комори цинички изражавала жидо-масонска браћа. И у паришкој комуни г. 1871. имала су своје прсте "браћа" Ротхсцхилди и банкар Симон Деутсцх. Ротсцхилдове куће за устанка нијесу страдале, али је зато од комунарда стријељан паришки надбискуп Дарбоy. Симон Деутсцх само је у почетку, из обзира према јавности, мало одсједио у затвору, да касније постане издавач Гамбеттине "Ла Републиqуе Францаисе"."
Трећа република остварила је Жидовима обећану земљу. Тада истом дође до праве власти Исраел којему је у служби био Велики Оријент. Будући да се радило о Жидову капетану генералног штаба Дреyфуссу, који је био оптужен да је њемачким војним властима издавао војне планове, дигла се сва Жидо-масонерија у његову обрану, не пазећи при томе на углед и интересе француске војске. Све што је било непријатељско француском народном бићу, све је стало дизати дрвље и камење на француске националне установе, и рушити темеље француске нације. То је једна од најсрамотнијих епоха француске повијести и уопће повијести модерног национализма, када се због једног Жидова блатило све што је најсветије сваком правом националисту.
Дреyфуссову аферу израбила је масонерија да сасвим завлада Трећом републиком, а преко масонерије - жидовство. Још и данас жидо-масони владају љевичарским странкама, које су парламентарни експонент масонерије. На челу јаке социјалистичке странке јест франкфуртски жидо-масон Леон Блум, члан ложе "Л' Ацтион Социалисте", док су у радикалној странци од највећег утјецаја и моћи заступник Јаммy-Сцхмидт и сенатор Абрахам Сцхрамек, Жидови и масони.
Жидови првоборци масонерије у Италији
И у талијанској масонерији Жидови су играли главну улогу. "Банкар револуције", Велики мештар Великог Оријента Италије, Велики командер Врховног Савјета и т. д., "брат" Адриано Лемми (1822.-1906.) био је Жидов. Био је велики пријатељ масона Лајоса Коссутха, који г. 1848. Хрватску није могао наћи на земљописној карти, и финанцирао његове основе да се гарибалдинци искрцају у Хрватској. Њих је, као противнике хрватства, огорчено побијао велики хрватски патник и мученик Еуген Кватерник. Леммијев насљедник на водству талијанске масонерије био је фамозни Ернест Натхан (1854.-1921.), наводно незаконити син Маззинија и Саре Натхан. Масонерија га за пркос талијанским католицима и Ватикану 1907. г. постави за начелника вјечног града Рима, њега, који је био душа свих срамотних протукатоличких и протупапинских демонстрација, међу осталима и оне, кад су удружени масони и социјалисти у Тибер хтјели бацити мртво тијело папе Пиа ИX. за пријеноса из Латерана у Ватикан. Натхан је био и у водству талијанске масонске иредентистичке организације "Данте Алигхиери", која је имала сврху да у нашим крајевима одржава и ствара Талијане и однарођује наш хрватски свијет. На почетку (И.) свјетског рата масонерија се под Натхановим водством најодлучније залагала за улазак Италије у рат на страни антанте, јер се с једне стране само тако могла остварити завјетна мисао талијанске масонерије да за Италију уграби другу обалу Јадранскога мора, а с друге стране да послужи интересима свјетскога жидовства. Министар вањских послова Жидов "брат" Соннино погађао се и с централним властима и с антантом и пристао уз ону страну која је више понудила. Кад је антанта нудила Лондонски уговор масонерија је с одушевљењем пристала на њ, и у травњу 1915. прогласила своју "цивилну мобилизацију", а почетком свибња, пред ступањем у рат, приредила је масонску ратну демонстрацију у Qуарту, гдје су дефилирале све ложинске власти са свим знаковима, прегачама и сл., а под водством жидовског "брата" Раппорте - Д'Аннузиа, касније гласовитог "освајача" хрватске Ријеке. Терен за то отимање нашега града годинама је приређивала талијанско-жидовско-маџарска ложа "Сириус" на Ријеци, која је посредовала између масонско-жидовске опозиције и "хрватске браће" у фамозној Ријечкој резолуцији.
Везу између талијанске и француске масонерије, а и осталих масонских централа, одржавала је већ споменута "Аллианце Исраелите", преко које су из Француске долазиле паре, којима су се куповали талијански парламентарци и "одушевљавали" за рат на страни антанте. Талијанска је масонерија за вријеме рата тражила да у влади службено буде службено заступана по једном министру, како је то било у Француској. Обзиром на велику омраженост масонерије у талијанској националној јавности, на приједлог самог "брата" Соннина се од тога одустало, али су зато ложу неслужбено у влади заступали ови Жидови- министри: ратни министар Оттоленгхи (еx Оттенхеимер), Луззатти, Барзилаи (еx Бüрзел) из Трста, и други.
У свим су свјетским масонеријама Жидови долично заступани. У енглеској Горњој кући сједи неколико лордова као н. пр.: Ротхсцхилд, бивши поткраљ Индије лорд Реадинг (еx Руфус Исаакс), Лаwсон (еx Лöwy), Пок. лорд Мелцхетт, пријашњи Лудwиг Монд, вођа кемијског труста, јест подријетлом њемачки Жидов. Некадашњем свемоћном енглеском министру предсједнику (премијер) Д'Исраелију, каснијем лорду Беацонсфиелду, само име показује тко је и што је. Један од доказа жидовске снаге у енглеској политици јест позната Балфоурова декларација, којом је Велика Британија Жидовима признала арапску Палестину као жидовску домају.
У швицарској масонерији, којом управља велика ложа "Алпина", владао је до недавна "брат" Исаац Реверцхорн (1862.-1927.). Био је велики мештар "Алпине", оснивач и велики канцелар "Ассоциаотион Мацонниqуе Интернатионале", удружења континенталних великих ложа са сједиштем у Геневи. (А. М. И. имали је своју манифестациону скупштину у Београду г. 1926.). Занимљиво је да је тај покрштени Жидов био предсједник Вијећа народно-католичке цркве.
Гдјегод је масонерија ухватила коријена и имала неко значење, ту су је закапарили Жидови. Ено далеке Бразилије, која за великога мештра има Жидова Јеана Переира-Соуто. Помоћник једног другог великог мештра Лаура Содреа је Жидов Антонио Переира де Са Пеиxотт. Уругвај има за Великог мештра Великог Оријента потомка једне старе жидовске шпањолске породице Царлоса де Цастро. У Гуатемали је секретар Велике ложе брат Роберт Лöwентхал.
Жидови оснивачи ложа у Хрватској
Маџарска масонерија се концем XИX. вијека сасвим пожидовила. Прије рата (1913.) имала је од читавог чланства 86 посто Жидова, а концем рата било је 95 посто Жидова. Жидови, чланови маџарских масонских ложа, у другој половици XИX. вијека основали су ложе у Хрватској: Оснивачи сисачке ложе "Зур Нäцхстенлиебе" све су сами страни Жидови, како то показују имена Леигл, Лöwy Росенберг, Ранкел, Лаxа, Фриедрицх. Оснивачи и чланови "Хрватске Виле" у Загребу били су Жидови и покрштени Жидови Шандор Wеисс де Полна, Јулиус Хüхн, Еуген Ботхе, Едмунд Колмар, Роберт Фисцхбацх, Славољуб Булван, Самуел Коциан, Симон Франгеü, Антон Сцхлесингер, Адолф Росенфелд, Игнатз Гранитз, Фердо Луx и други. Ложа "Стелла Ориенталис" у Земуну такођер је имала за чланове згољне Жидове као н. пр. Неуманне, Голдстеине и друге.(О томе опширно у: "Масонерија у Хрватској", И. дио). Каснија загребачка ложа "К љубави ближњега" имала је у већини жидовско чланство, а и данас су Жидови обилно заступани у ложама које раде под заштитом Велике Ложе "Југославије", као и у онима које су под закутном Великом Ложом "Либертас".
Ложе и синагоге
Жидови у масонерији имају све предувјете и могућности да се у њој осјећају баш као у својој синагоги. Масонско мјесто састајања, ложа, зове се као и жидовско мјесто богослужења, храм или Темпал. На источној страни налази се олтар или жртвеник, а на њему библија као у Старом Завјету. Библија је, иначе, масонима само симбол етике, а не света књига. Из библије масони најрадије износе мјесто о градњи Саламонова храма и његову градитељу Хираму из Тира, јер се сваки масон замишља да је градитељ Хирам и да у себи и од себе зида Саламонов храм. У храму се налази пет ступова или пет свјетлости. три ступа носе свијећњаке и налазе се око Таписа или сага, а зову се три мања свјетла и значе: мудрост јакост и љепоту, док су друга два ступа или слободна или се на њима налазе улазна врата. Та је два ступа пред Саламонов храм ставио градитељ Хирам. Један се зове Јахин и други Боас (Ј. и Б.), али се такођер у ложи учи да су ступови старији од Саламонова храма. У масонерији се, осим тога, много рабе и хебрејске ријечи тако да сав масонски обредник подсјећа на синагогу, а подавање значења бројевима потјече од уплива жидовске Кабале, тако да је изврсно казао амерички масон Пике, кад је написао: "Сва истинска масонска удружења своје тајне и своје симболе захваљују Кабали. Једина Кабала запечаћује савез између апсолутнога разума и Божанске воље. У њој (Кабали и Талмуду) се налази кључ садашњости, прошлости и будућности". (Пике: "Моралс анд Догма").
Ипак Жидовима није било доста што су сасвим завладали масонеријом и сасвим је подвргли свом духу и служењу жидовским интересима. Они у њој ипак нијесу сасвим сами, јер су у друштву кршћана пред којима се устручавају откривати своје планове, иако ти кршћани-масони на све могуће начине, истицањем своје "толеранције”, мржњом на кршћанску вјеру, и на све што Жидове смета, настоје угодити својој жидовској браћи. Англосаксонска масонерија т. ј. она у Енглеској и Сједињеним Америчким Државама, позната је због своје широкогрудности према Жидовима. Она је ишла тако далеко да је Жидовима дозволила да оснивају искључиво своје жидовске ложе, чије ће чланство бити само жидовско. Ортодоксни су, наиме, Жидови нашли излику да буду сами, кад су захтијевали да се код "бијелих трпеза" т. ј. код банкета након "рада" на "градњи Саламонова храма" узимље у обзир њихов јеловник, који н. пр. искључује свињетину. Енглеска су браћа стога жидовској "браћи" дозволила да оснују своје жидовске ложе, уз увјет да остају под заштитом т. ј. контролом Велике Ложе. Слично је било и у Америци.
Оснивање посебних жидовских ложа
Али чим су Жидови помоћу масонерије постигли своју грађанску еманципацију, а у масонерији постигли сву власт, стали су мислити и на своју посебну масонерију. У ту сврху никли су у Америци посебни жидовски масонски редови као н. пр. Индепендент Ордер Б'наи Б'ритх (Независни Ред Б'наи Б'ритх), Индепендент Ордер Б'ритх оф Абрахам (Независни Абрахамов ред Б'ритх), Индепендент Ордер Фрее Сонс оф Исраел (Независни ред слободни синови Израела), Индепендент Ордер Б'наи Мосцхе, Гранд Ордер оф Исраел (Велики ред Израела), Ордер Ацхеи Б'ритх, Сонс оф Бењамин (Синови Бењаминови), Ордер оф Анциент Маццабаеаус (Ред старих Макабејаца). Ордер Арцхеи Аметх Кхесер Схел Барзел, Ахаоат Исраел, Лоyал Ордер оф Мосес, Америцан Стар Ордер (Ред Америчке Звијезде) и други.
Највећу важност и раширеност постигао је Индепендент Ордер Б'наи Б'ритх (Независни ред "Синови Савеза"). Тај је ред г. 1843. у Неw Yорку основао један досељеник из Њемачке - Хеинрицх Јонес. У њега се примају само Жидови. Јонес му је као задаћу ставио да заступа интересе Жидова у Америци и по читавоме свијету. За вањски, нежидовски свијет, о том Независном реду се каже да има сврху радити "на моралном и етичком усавршавању" свог чланства, да служи љубави ближњега, да је филантропски. У стари, њему је главна сврха да бдије над жидовским интересима, да веже Жидове међусобно, да их држи на окупу, да пази и упозорује Жидове гдје би могли стећи коју позицију, и да мотри све акције које би за Жидове могле бити неповољне. Ради те своје сврхе, та се жидовска масонерија тако раширила да Жидови с поносом како Б'наи Б'ритх обухваћа читав свијет, и да над њиме сунце никада не залази.
Жидови су се у својој масонерији окупили у доба кад је у Сједињеним Државама у јеку била јака протумасонска борба због Морганове афере. Тада су се Жидови, због отпора јавног мишљења, побојали за судбину масонерије, па су се на вријеме побринули да створе организацију која ће штити њихове интересе. Г. 1827. уграбили су масони једног обртника, зидара Wиллиама Моргана, јер се пријетио да ће издати књигу о масонском раду, њиховом ритуалу и тајнама. Они су га ухитили, наводно, због неког неплаћеног дуга, и одвели у непознатом правцу. Његова судбина никада није разјашњена, те се тврди да су га суновратили у Нијагару. Због те отмице против слободних зидара, који се на овако нечовјечан начин рјешавају својих противника, се дигла бура огорчења. Као израз тог непријатељства против слободних зидара, настала је у Унији протумасонска странка (Антy Масониц Партy), која је захтијевала распуштање ложа. Бројни су масони из страха напустили ложе. У том бијегу предњачили су, дакако, "браћа" - Жидови.
Велика моћ Жидовских ложа
У том расположењу Жидовима је добро дошло оснивање властите жидовске масонерије, која је у својим редовима тијеком година цвијет америчког жидовства. Та је жидовска масонерија брзо пресађена у Еуропу. Средиште јој је остало у Цхицагу, камо је пренесено из Неw Yорка. У Еуропи и осталом свијету оснивају се дистриктне Велике ложе, које онда оснивају поједине ложе. Ложа у Еуропи нема посебних ступњева, али има свој ритуал и своје знакове распознавања, тако да немасони не могу имати увида у њихов рад. Дистриката у свему има 13, од тих 7 у Америци и 6 у Еуропи. У Еуропи су дистриктне велике ложе ове: Берлин (укинута), Букурешт, Праг, Цариград, Беч и Кракоw. Б'наи Б'ритх у читавом свијету има преко 600 ложа са близу сто тисућа чланова.
Масонерија Б'наи Б'ритх основана је наводно да сузбија расну мржњу и вјерску несношљивост. Међутим, успркос тих својих циљева она искључиво прима Жидове, дакле, удружује у себе само припаднике једне расе и једне вјере. У конституцији, основном закону и директиви реда, вели се:
"Независни Б'наи Б'ритх сматра за своју мисију да сједини Жидове највиших и опће-човјечанских интереса, да подигне умни и морални карактер народа наше вјере, да му уцијепи начела најчистије филантропије (човјекољубивости), части и домољубља, да помаже знаност и умјетност, да олакша реду сиротих и потребних, да избрише сузе удовица и сирочади, заштићујући их најширим начелима човјечности. "
Чланови Б'наи Б'ритха веле да су Жидови још и данас изабрани народ, и да је њихова задаћа улога одређена ријечима Старог Завјета упућених Абрахаму:
"Остави своју земљу и своју кућу, своју родбину и упути се у земљу коју ћу ти показати. И ја ћу од тебе начинити велик народ, величат ћу и благословити твоје име и благословити ћу оне, који тебе благосливљу, а проклети ћу оне који тебе проклињу, и сви народи бити ће благословљени кроз тебе."
Б'наи Б'ритх је нарочито у Америци развило велику активност у корист Жидова. Оснива и уздржава многобројне добротворне установе, склоништа, домове, болнице, поликлинике. У ту сврху утрошене су стотине милијуна долара.
Чланови жидовских ложа од реда су најбогатији и најупливнији амерички Жидови, тако да су они много допринијели ступању Америке у (И. св.) рат. За антантине државе они су били из више разлога. Понајприје, од трговања с антантом баш су жидовски трговци имали највише користи, јер су се они држали ријечи што их је њихов "брат" Исаац Маркуссохн изрекао на банкету, у почаст лорду Нортхцлиффеу : #"Рат је огромно пословно подузеће, при чему хероизам војника није оно најљепше (!), него пословна организација. Америка је поносна на повољни положај који ужива." # Хероизам, т. ј. смрт на бојним пољанама, као мање лијепо, препуштала су "браћа" кршћанима, а они су изабрали оно љепше - богаћење. Осим тога "Аллианце Исраелите Универселле" дјеловала је преко масонерије на антантофилску оријентацију жидовства и, коначно, Енглеска је Балфоуровом декларацијом за случај побједе Жидовима стављала у изглед оснивање њихове националне жидовске државе у Палестини. Из свих тих разлога одлучили су се за вријеме рата за страну антанте најупливнији амерички Жидови (све сама "браћа"): банкари Блументхал, Меyер, Селигманн, Саламон, Лехманн, велики индустријалци: Леwисохн, Гуггенхеим, рабини Wисе, Лyонс, Пхилиппсон, професори Готтхеил, Холлäндер, Wиенер, публицисти Ф. Франклин, С. Странскy, Беер, Франкфуртер, педагози У. Флеxнер, Леипзигер, суци Цардозо, Марсцхалл, Јоретзкy и многи други.
Б'наи Б'ритх материјално помаже чланове свога народа. Под његовим окриљем основано је у Америци "Друштво за ширење пољопривреде међу америчким Жидовима". Кад је друштво основано 1910., у цијелој америчкој Унији било је свега 216 фармерских обитељи, које су обрађивале око 12 тисућа јутара земље. Године 1930. било је 60.000 Жидова који су обрађивали 100 тисућа јутара.
Из нарочитог је фонда близу Јерузалема основан град који се зове " Б'наи Б'ритх Гарден Цитy".
И (И. св.) иза рата имају амерички Жидови врло одлучну ријеч у америчкој политици. Вођа америчког радништва иза (И. св. ) рата, Самуел Гомперс, аустријски је Жидов. Амерички посланик у Цариграду за вријеме рата био је Хирсцх Моргентхау. Поузданик свих америчких предсједника од Wилсона до Роосвелта јест Бернард Баруцк. Нема упливног мјеста којим не доминирају Жидови масони.
Масонерија Б'наи Б'ритх најјаче се иза 1882. раширила у Њемачкој. Иако су Жидовима биле отворене т. зв. хуманитарне Велике ложе, које су под својом власти имале велику већину ложа, ипак су за повод посебном групирању узели антисемитску кампању, тобоже, да се заштите а заправо да се и пред кршћанима забарикадирају у посебним ложама. Најупливнији Жидови постали су уједно и чланови Б'наи Б'ритха. тако је том реду припадао и велики паробродски магнат Баллин, познати власник електротехничке индустрије и министар Wалтер Ратхенау, затим Фриедлäндер-Фулд, Блеицхрöдер, Катзенстеин, Маx и Паул Wарбург, убијени предсједник Независне Баварске Курт Еиснер (Космановскy) и многи други. Прије распуста масонерије у Њемачкој Б'наи Б'ритх ложа је било преко стотине. У самоме Берлину било их је девет.
У француској Б'наи Б'ритх није се раширила, будући да је поред "Аллианце Исраелите" била непотребна.
Попис чланова ложе "Србија"
Б'наи Б'ритх као главну задаћу на континенту има да брани и промиче интересе жидовских мањина. У турскоме царству Жидови су знали стећи могућности опстанка и напретка и били су, као финанцијери Турака, повлаштена мањина. Зато је у Цариграду као средишту царства које је своју власт и свој опстанак оснивало на исисавању кршћанске раје, основана Велика ложа XИ. дистрикта истока. Под њу су потпадале ложе у Цариграду, Дринопољу, Смирни, Роду, Солуну, Софији и Београду, дакле, у свим привредно-политичким центрима. У Београду је г. 1911 основана ложа под именом "Србија". Њезини су чланови били данашњи врховни рабин и сенатор др. Исак Алкалај, познати београдски лијечник др. Букић Пијаде, жидовски повјесничар Игњат Шланг, лијечник др. Букус Алкалај, пок. др. Давид Алкалај, пок. радикалски народни посланик Шемајо Демајо, адвокат и демократски кандидат за заступника у Београду др. Фриедрицх Попс, Нисим Бенаројо, Јаков Давичо, сада шеф одјељења Државне хипотекарне банке, рентиер Адолф Решовски, продавач класне лутрије Абрахам Фархи, адвокат Рафаило Фине и други.
Жидови у Србији, у првом реду у Београду, имали су врло јаке друштвене положаје, које су сачували још од турских времена. За њихов углед и моћ доста је навести да су у Београду и бивша радикална и бивша демократска странка на парламентарним изборима кандидирале по једног Жидова. Жидови у Србији од почетка су знали своје посебне интересе спојити с опћим државним интересима, због чега су добивали признања од највиших представника државне власти.
Ложа "Србија" иза рата свој је извјештај поднијела Дистриктној великој ложи у Цариграду. У извјештају стоји:
"У Србији је прије рата било свега 7500 Жидова, од чега којих 6500 у Београду, а 1000 у осталим већим мјестима. У политичком погледу Жидови уживају иста права као и кршћанско становништво. Послије балканских ратова симпатије српскога народа према Жидовима знатно су се увећале. У Народној скупштини Жидовство је представљено једним послаником, а на високо повјерљивим положајима државне управе видимо наше једновјернике. У војсци, поред једног мањег броја активних официра, имамо и већи број резервних официра, који су цијењени и као њихови српски колеге Жидовска омладина одгаја се у српским основним, средњим, стручним и високим школама. Сиромашни ђаци потпомагани су и од државе, и од наше установе "Потпора", која је већем дијелу инжењера, лијечника, адвоката и тд. омогућила довршење школовања."
Када је г. 1918. дошло до стварања Југославије, ложа "Србија" прикупила је себи све Жидове чланове Б'наи Б'ритха, који су били учлањени у бечким и пештанским ложама, зависним од велике ложе бечког дистрикта. Београдска ложа "Србија" дуго времена није хтјела дозволити, да т. зв. пречански Жидови оснују посебне ложе, које би биле овисне од бечке дистриктне ложе, већ их је присилила да у њу ступе, сматрајући да се у њеном окриљу, и по узору њених чланова, имају научити патриотизму и лојалитету спрам државних власти. Она сама никако није хтјела изићи из заштите отоманске велике дистриктне ложе у Цариграду, и да се можда прикључи другој великој ложи, само да према државним властима нагласи како Жидови у новој држави хоће наставити прокушани рад и посвећене традиције ложе "Србија", која их је могла несметано развијати и очувати под заштитом цариградске велике ложе.
Београдска ложа "Србија" обухваћа елиту београдског жидовског друштва. Године 1935. предсједник јој је лијечник, др. Цезар Кајон, док јој је г. 1934. предсједник био Арон Алкалај, генерални секретар Државне хипотекарне банке.
Чланови су "Србије" осим споменутих били: адвокат Давид А. Алкалај; директор банке "Метропол " Самуел А. Алкалај; директор "Српско.Швицарске банке" Бенцијон Арон; велетрговац текстилном робом Израило Аруетти; велетрговац текстилном робом Јосиф Аруетти; књижар издавач Фрањо Бацх; трговачки агент Жан Бенаројо; власник техничког бироа инг. Емил Деутсцх; агент за шиваће машине Самуило К. Давичо, адвокат Самуило Демајо; директор "Анилина" А. Д. Мика Ефрајим; творничар сирове свиле Алберт Фархи; директор српске индустрије шпиритуса Бернат Фаркаш; зубар др. Јосепх Финзи; извозник коже и аграрних производа Хеинрицх Флеисцхер; извозник шљива и житарица Лео Глоугнер; адвокат др. Фран Херзог; директор Опћег југославенског банкарског А. Д. (прије Wиенер Банк Вереин) Давид Хохнер; адвокат др. Јосиф Холäндер; агент текстилном робом Моша Б. Јосиф; трговац текстилном робом Леон Б. Јосиф; трговац текстилном робом Соломон А. Коен; познати књижар Геца Кохн; трговац текстилном робом Азриел Лöwy; директор Колонијалне банке Мориц Д. Лöwy; трговац колонијалном робом Моша Нафтали Лöwy; трговачки агент Нахман Лöwy; агент за гвожђе и грађевно дрво Леон де Леон; лијечник др. Рафаило Маргулиес; директор "Швицарско Срспке банке" Исак Мешиах; трговац галантеријском робом Исак Медина; трговачки агент Јакоб С. Меламед; трговачки агент Исак Молохо; лијечник др. Моша Мунк; банковни чиновник код "Франце-сербе" Давид С. Пијаде; директор "Балканске кредитне банке" Живко Пијаде; директор транспортног подузећа "Глобус" Стеван Реицхнитзер; лијечник др. Рафаило Рубеновић; творничар тинте и боја Јаков Русо; инжињер Исидор Сумбул; архитект Самуило Сумбул; банковни прокурист "Југославенске удружене банке" Барух Самоковлија; трговац бојама Здравко Б. Саламон; сувласник "Траверса", трговине грађевним материјалом инг. Јулије Шалингер; трговац гумом и писаћим машинама Алфред Шатнер; представник "М. Фишла - синови Крека" др. лео Штајндлер; тврорничар сапуна и жица из цријева Марко Штајнер; директор "Југо-Моссе" Хуго Сцхwартз; грађевни инжињер Леон Талви; лијечник др. Нисим Теста; адвокат Павле Wинтерстеин; трговац стакларске робе Исак Зунана.
Још под ложу "Србија" спадају "браћа" из Земуна и Панчева, док су ту - прије него су основане самосталне ложе у Новом Саду, Суботици и Осијеку - припадала и тамошња браћа. "Браћа" у Земуну јесу ова: директор трговачке академије и главни секретар "Савеза жидовских богоштовних опћина" Иван Кохн; шеф испоставе земунског окружног уреда лијечник др. Александар Банд; лијечник др. Арнолд Сцхöн; адвокат др. Лав Брадеис; трговац парфумеријском робом Јаков Клопфер. У Панчеву су ова "браћа": трговац житом Артур Фреунд; заступник "Стандард оил Цомпанy" др. Хуго Ленард; трговац галантеријском робом Ернест Мај; трговац житом Аврам Папаро; адвокат др. Александар Херзл.
Попис чланова ложе "Загреб"
Истом г. 1927. могли су "пречански" Жидови основати своју прву ложу на територију бивше аустро-угарске монархије. У избору имена оснивачи се нијесу усудили слиједити примјер београдске "браће", већ су узели неутрално име Загреба, премда осјећају потребу да загребачкој ложи даду и које специфично жидовско име. Досадашњи предсједници ложе "Загреб" били су: од 1927. до 1930. лијечник др. Милан Сцхwартз, који је уједно врло активан и у масонерији која потпада под (закутну) велику ложу "Либертас" у Загребу; др. Гавро Сцхwартз (1930.-1931.); адвокат др. Оскар Спиеглер (1932.-33.), такођер агилини радник и у ложама обедијенције "Либертас"; директор "Опћег Југославенског д. д." Мавро Кандел (1933.-34-). Сада (г. 1935.) је предсједник др. Марко Хорн. Иначе, чланови ове ложе нису толико љубоморни на тајну о њиховој припадности жидовској масонерији. Тако у телефонској књизи за град Загреб под словом "Л" можемо наћи број те ложе забиљежен овако: "Ложа Загреб - Јуришићева 2. бр. 7302". Дакле, та ложа има просторије у згради "Српске банке". У просторијама је ради комодитета "браће" чак инсталиран и телефон под правим именом, што остале т. зв. "мјешовите ложе" не би нипошто учиниле.
Чланови су ложе: лијечник др. Владимир Алтманн; адвокат и власник Творнице ликера и оцта д. Хуго Бауер; лијечник "Меркура" др. Марко Бауер; директор творнице "Херманн Поллацк и синови" Алфред Бондy ( У тој творници био је г. 1935. штрајк радника, и новине су изнијеле поразне податке о израбљивању радника!); сувласник творнице кандита и чоколаде "Унион" Славољуб Деутсцх-Мацељски; лијечник др. Давид Еисенстäдтер; директор банке "Креутзер" Јулије Фисцхер; директор творнице папира инг. Лаци Фреунд; индустријалац Матија Фреунд; банковни директор у миру и власник Поузданичког бироа др. Давид Фухрманн; валетрговац јајима и власник "Овеxа" д. д. Жига Граф; велетрговац колонијалном робом Теодор Грüнфелд; сувласник комерцијалне пословнице Лавослав Хиембацх; генерали директор "Траверса" д. д. Отто Хеинрицх; велетрговац колонијалном робом и власник пржионе каве "Консум" д д. Давид Херзог; велетрговац текстилном робом и сувласник фирме "Преведан и Хоффманн" Јосип Хоффманн; такођер и сувласник исте фирме Вилим Хоффманн; Директор "Банке Креутзер" Фрањо Хубер; лијечник др. Ђуро Јелинек; велетрговац вином Драгутин Кастл; велетрговац вином милан Кастл; сувласник фирме "Клеинер В. ет Цо." Вилим Марко Клеинер; сувласник творнице кандита и чоколаде "Унион" јулије Кöниг; члан равнатељства "Гранума" д. д. и "Складишног и отпремничког д. д. д. " Херман Краус; агент у пословима дрва Максо Ледерер; власник "Трговинске банке" д. д. др. Бенко Лöвингер; главни тајник "Керн кајемет лејисраел" др. Üеломо Лöwy; адвокат др. Павао Неубергер; равнатељ "Југославенске дестилације дрва д. д." др. Сигмунд Пордес; адвокат др. Максо Псцхерхоф; адвокат др. Рудолф Роданић; лијечник др. Рудолф Роснер; резбар Шандор Сцхнеллер; власник "Загорке" д. д. за грађевну индустрију Армин Сцхнеллер; генерални директор "Нашичке творнице танина и паропила" Александар Сохр (сада у истражном затвору); генерални директор "Славекса" д. д. Алфред Спитз; лијечник др. Бено Стеин; велетрговац папиром Лавослав Стеинер; равнатељ "Француског осигуравајућег друштва 'Унон' "Лав Стерн, бурзовни мештар Максим Стерн; професор Александар Сземитз; адвокат др. Лавослав Шик; власник "Иванчице, текстилне индустрије" Лео Тоболски; равнатељ "Саве" д. д. осигуравајучег друштва др. Хеинрицх Wоллак. Надаље је члан директор "Крапинске текстилне индустрије д. д. " Стјепан Отто Лöwy; творничар текстилне робе у Марибору Марко Роснер; у Сиску примаријсу др. рагутин Херлингер. Члан ложе "Загреб" био је и пок. Отто Стерн, један од најбогатијих Загрепчана, који је из финанцијских разлога починио самоубојство.
Попис чланова ложе "Сарајево"
Почетком 1933. основана је у Сарајеву самостална ложа Б'наи Б'ритх под именом "Сарајево". До тада су сарајевска "браћа" потпадала под београдску ложу. На свечаности инсталације присуствовао је у име "Србије" др. Пијаде као и изасланик ложе "Загреб". Предсједник јој је директор "Градске штедионице" др. Вита Кајон. Чланови су трговац кожом Алберт Алкалаy; трговачки агент Херман Алкалаy; лијечник др. Моша Алкалаy; трговац жељсзном робом Аврам Мајер Алтарац; творничар опеке Мордехај Р. Аттиас; лијечник др. Адолф Бенау; лијечник др. Жига Бауер; адвокат др. Рудолф Буцхwалд; трговац текстилном робом Саламон Данон; надсавјетник Леон Финци; трговац покућства Маурицио Финци; трговац колонијалном робом Овадио Финци; адвокат др. Роберт Фüрст; жељезнички чиновник Лудwиг Фурцхт; директор Техничке школе инг. Оскар Граф; сувласник "Сингер ет Цо." Исо Херман; адвокат др. Отто Хороwитз; трговачки агент Јешуа Исраел; лијечник др. Езра Кајон; адвокат др. Јаков Кајон; трговац тексилном робом Алберт Е. Кајон; равнатељ "Фöниxа", осигуравајућег друштва, Бернардо Клеин; судац др. Саламон Кабиљо; надрабин др. Мориц Леви; директор фабрике чарапа "Аврам Леви Садић" Михаел Леви; трговац текстилном робом Моисе Ј. Монтиљо; ветеринар др. Исак Нахмијас; зубар др. Мориц Папо; лијечник др. Рафаел Папо; творничар ужарске робе Силвио Папо; лијечник др. Леон Перић; адвокат др. Јулије Ротхкопф; лијечник и писац др. Исак Самоковлија; лијечник др. Јосеф Салом; шпањолски конзул Алберт Салом; сувласник "Сингер ет Цо." Јулије Сингер; банковни директор Јосип Сумбул; трговац колонијалном робом Рафаел Толентино; надрабин др. Хинко Урбацх.
Попис чланова осјечке ложе "Менора"
У свибњу 1934. основана је у Осијеку ложа "Менора". На приједлог "брата" дра Лавослава Шика прекинуло се с обичајем да се ложама дају нежидовска имена. Тако су осјечкој, као и суботичкој те новосадској дана чисто жидовска имена. "Браћа" у Осијеку потпадала су дијелом под београдску, а дијелом су се била прикључила загребачкој ложи. Предсједником је изабран адвокат др. Јосип Хорн. Чланови су ложе лијечник др. Едмунд Алтман; сувласник "Wилхеим ет Бослоwитз" Хуко Босковитз; творничар капа и одора Бела Херманн; зубар др. Геза Феин, велетрговац колонијалном робом Бернардо Клеин; лијечник др. Лазар Маргулиес; надрабин др. Симон Унгар; адвокат др. Никола Толнауер; лијечник др. Карло Wеисманн, трговац Жига Wоллнер и грађевински подузетник инг. Људевит Фреундлицх.
Осјечкој ложи припадају: из Винковаца зубар др. Макс Армински; велетрговац вином Армин Боровитз; заступник Нашички Јулије Гутманн; велетрговац жељезном робом Рудолф Гросс; адвокат др. Игњат Ланг и лијечник др. Адолф Старк. Из Вуковара је индустријалац дрвом Алекса Стеинер.
Чланови жидовске ложе у Суботици
Ложе у Суботици и Новом Саду најновијег су датума. Она у Суботици зове се "Махнат Јад". Предсједник јој је адвокат др др. Золтан Лорант, док су јој чланови: лијечник др. Мирко Бергер; велетрговац вином др. Матија Бруцк; лијечник др. Ладислав Брумеммер; фабрикант опеке те власник импортног и експортног командитског друштва "Хермес" Самуило Деутсцх; власник графичког умјетничког завода Ернест Фисцхер; сувласник фабрике "Браћа Голднер" Бела Голднер; сувласник исте фабрике Едо Голднер; лијечник др. Артур Холлäндер; секретар "Јадранског осигуавајућег" Бела Ленгyел; адвокат др. Марцел Лöбл; власник творнице чарапа и плетене робе "Меркур" Лöwентхал Хенрик; директор "Хрватске Свеопће Кредитне Банке" Јосип Пилиш; директор гвожђаре "Барзел" и творнице пећи "Зепхир" Мартин Росенфелд; сувласник "Централ спедит" Максо Ротбарт; зубар др. Мирко Сцхлесингер; власник трговине оптичким апаратима Фриедрицх Сцхöнбергер; сувласник велетрговине колонијалном робом Александар Спитзер; сувласник творнице чоколаде "Браћа Руфф" др. Мирко Телтсцх; адвокат др. Исо Тордаи. Суботичкој ложи припадају и браћа из Сомбора: равнатељ "Нашичке творнице тканина и паропила" Давид Крäмер; адвокат др. Хенрик Облат; сувласник велетрговине текстилном робом Живко Полачек. У Бачкој Тополи је члан ложе власник млина Дезидер Форгацз.
Чланови ложе у Новом Саду
Ложа у Новом Саду зове се "Др. Соломон Алкалаy". Предсједник јој је велетрговац Лудwиг Кородy. Чланови су јој: трговац дрвом Ернст Бернат; зубар др. Лео Фисцхер, трговац кратком робом Виктор Гросс; лијечник др. Алфред Хајим; трговац ужарском робом Хајош Јулије; лијечник др. Десидер Кеинер; чиновник "Стеинер, дрварско-индустријско д. д." Владо Краус; индустријалац стакла Павле Лампл; адвокат др. Фердинанд Лустиг; трговац храном Фрањо Сиртес; директор "Россиа Фонциер" Александар Росенбаум; трговац колонијалном робом Мартин Сцхлоссбергер; лијечник др. Петар Сцхwартз; адвокат др. Десидер Тибор; економ др. Едмунд Пискер Хаас; из Великог Бечкерека сувласник агентурне и комисионалне радње Леополд Флеисцхбергер.
Жидови заповиједају масонима
По именима и занимањима чланова ложе Б'наи Б'ритх код нас види се да је у тим друштвима окупљено све што је најмоћније, најупливније и најкрупније у жидовском свијету, а и у нашем јавном животу. Ту су од реда привредници, који у рукама имају наш економски живот, напосе финанцијски, ту су адвокати који заступају те банкаре, трговце и творничаре, те лијечници који их лијече и. т. д. Друга звања у ложама и нису заступљена. Тек у сарајевској ложи налазимо по којег професора или чиновника. У осталим ложама таквих бијелих врана нема. У њима су искључиво крупни капиталисти, људи новца и господари привреде.
Према томе, те су ложе удружења у којима се везује најексклузивније жидовско друштво. То су заправо картели, синдикати или трустови најужег круга, који господари капиталом. Жидовске су ложе, у ствари, мјеста из којих се све проматра и диригира се свиме. Осим тога њихови чланови, заштићени тајном, имају не само увид у рад опће ивановске и шкотске масонерије, у којој су измијешани кршћани и Жидови, него с њима и управљају, како смо то имали прилике показати у овоме свеску. Због тога су ложе Б'наи Б'ритх друштва, у којима се налази она стварна масонска власт, јер је њихово т. ј. жидовско све што припада читавој масонерији, док над оним што је жидовско, нитко изван Б'наи Б'ритха нема власти.
Жидовске ложе најјачи су експоненти и ширитељи жидовске моћи и снаге. Мјешовита масонерије ставља им на располагање све што сама има, даје им увид у сав јавни живот, док су оне саме отворене само најужем жидовском кругу. Жидовство, које је само по себи затворен круг, још је јаче стиснуло редове у ложама Б'наи Б'ритх, потенцирало је ексклузивност и неизмјерност. Б'наи Б'ритх ложе су право водство, које кроји судбину појединцима, групама, државама и народима, а остала је масонерија више-мање само њихов извршни орган. Зато је Лудендорфф масоне нежидове т. ј. кршћане означио умјетним Жидовима. Сви масони само служе изабраном народу и стварају му предувјете за обећану земљу.
У правилима независног реда Б'наи Б'ритх стоји да његови чланови својим јавним и приватним животом требају доказати да је појам Жидова исто што и појам исправног понашања, да бити Жидов значи радити на највишим начелима истине и хуманитета.
Читатељи нека сами по именима и "профаним" звањима те раду споменутих кандидата за савршенство бораца на пољу хуманитета и филантропије просуде, што значи бити члан изабраног народа и како чланови " Б'наи Б'ритха" раде на највишим начелима истине и хуманитета.
За уредништво и власника одговара: Данијел Увановић,
Загреб, Тренкова 1, (г. 1935)
Додатак и коментар:
"Данас", Загреб, 17. коловоза, 1993., пише Стјепо Кутлеша
ПРОТОКОЛИ СУ АУТЕНТИЧНИ
Приказ књиге - Сергио Романо: "И фалси протоцолли" - коју је у наставцима приредио и превео Казимир Цеттин за ваш тједник од броја 27 д о закључно 29, потакнуо ме да изнесем доказе у прилог аутентичности Протокола. Опће је познато да кад год масонерија западне у потешкоће у јавном животу неког друштва (планови јој бивају осујећени), јавља се неки спаситељ који се одмах окомљује на Протоколе доказујући да су обичан фалсификат. Тако сада бива и у Италији, у којој се незаустављив вал афера корупције и малверзације одвија пред очима талијанске јавности као препознатљив синопсис основа из Протокола, и зато треба заварати јавност, особито кад су и масони добрано у све уплетени. Слично је било и у Великој Британији, кад асу Протоколи тискани. Тада се из Цариграда јављао неки "дописник" Тимеса, који је у три наврата (16., 17., и 18. коловоза 1921.) настојао "сензационално откриће" прогласити "глупом измишљотином". Старост се Протокола процјењује на отприлике 300 година. Тијеком времена су допуњавани, али идентитет састављача и редактора увијек је чуван у строгој тајности. Данас се много тога више не може тајити - Билдербергери, Девет познатих кругова илуминиста и њихових чланова (Цyрус Р. Ванце - Ц. Ф. Р. Дир., Т. Л. Ц. Мембер, ЦЕНТ. Мембер и ЦОСМОС Мембер), - посебно и знано дјеловање Хенрyа Киссингера и многих других нежидова у тој спрези.
Протоколи нису дјело жидовског народа, већ скупине која има за крајњи циљ - завладати свијетом и подчинити га својим интересима. За остварење тог плана сионски су се мудраци у прошлости надахњивали текстовима Изајије пророка (60,1-2: 42, 1-4), који говоре о доласку обећаног Месије. Најбоље се о томе изразио обраћеник на католичку вјеру Робин Золли, кад је рекао да опреке које стоје између Жидова и кршћана произлазе искључиво из различитог тумачења библије.
Протоколи су повијесно потврђена ствар, па износим слиједеће чињенице.
Бизаран догађај из 1785. потврђује непријепорно постојање дијаболичног плана за освајање свијета - Новус Ордо Сецулорум (Оне Wорлд Говернмент = ОУН. У прилог тврдњи иде и изјава бившег француског министра вањских послова Думаса дана у Паризу 17. липња 1993.: "Уједињеним народима пријети опасност да постану инструмент америчког империјализма за рјешавање свјетских проблема". Думас, наравно, као дипломат околиша као мачка око вруће каше, али стварност је већ давно та да су УН, како је то наведено у Протоколима "Агентур", инструментализирана организација). Дакле, теклић илуминиста из Франкфурта, Ланзе, јахао је у Париз носећи у торби списе за Великог Мештра Велике масонске ложе у Паризу. Док је јахао Ратисбоном (Регенсбург) по олујном времену гром га је усмртио и торба са списима дошла је у руке мјесног редарства, а затим је предана баварској влади. Након тога услиједиле су бројне рације и код компромитираних илуминиста пронађен је додатни материјал који је откривао далекосежне планове с јако погубним посљедицама по читав свијет. Баварска је влада разаслала те списе владама Британије (спајањем лондонских ложа у Велику ложу на Ивање 1717. у пивници "Гоосе анд Гридрион" и службено је започела дјеловати британска масонерија. Године 1992. прослављена је 275. обљетница, о чему је краћу вијест донио амерички тједник "Тиме" од 22. липња 1992. стр. 5) Њемачке, Аустрије, Француске, Пољске и Русије. Међутим, сви су се оглушили о те списе, који су се односили на каснију француску револуцију (1789.).
Године 1875. одржан је конгрес у Лаусаннеи на којем је донесена одлука о стапању "Свеопћег Жидовског Савеза" и масонерије, јер како је речено "жидовство је у масонерији препознало један од инструмената битних за остварење сна о опћој свјетској владавини".
Због компромитација записи су дјеломице преиначени да би се одговорност лакше могла пребацити на вође Жидовског револуционарног покрета у Русији, и као такви списи су подметнути руском професору Сергију Нилусу. Протоколи су први пута тискани у Русији 1905. под насловом "Жидовска опасност", а копија тог руског издања чува се у "Британском музеју" књига у Лондону. По руској верзији британски новинар Вицтор Марсден приредио је 1921. британско издање расчлањено на параграфе, тако да садржај буде читак и прегледан.
Илуминисти су се већ раније били страшно узнемирили и забринули кад су Сир Wалтер Сцотт и повјесничарка Неста Wебстер ушли у сигуран траг завјера из доба француске револуције, али без обзира на проток времена Протоколи у основи остају онакви какве их је објелоданила и тискала Баварска влада (Тхе Лифе оф Наполеон Буонапарте, бy Сир W. Сцотт-Потер, Ј.& Б. Wиллиамс, Лондон 1820.; Wорлд Револутион & Сецрет Социетес анд Субверсиве Мовементс бy Неста Х. Wебстер - Емиссарy публицатионс, П. О. Боx 642, Соутх Пасадена, Цалифорниа 91030, Тел.:             (213) 794-3400 ).
Хенрy Форд, пионир аутомобилске индустрије, у интервиеwу "Неw Yорк Wорлду", 17. вељаче, 1921. каже: "Једино што могу рећи јест да се Протоколи у цијелости уклапају у оно што се сада доиста догађа". Лорд Сyденхам послао је писмо "Спецтатору", тискано 27. коловоза 1921., у којем каже: "Протоколи потанко износе циљеве бољшевизма и примијењене методе. Ове методе биле су у оптицају 1901. кад су Нилусу протурени списи. Бољшевизам је тада био марксистички комунизам и није било надошло вријеме за оружани преврат".
На крају сматрам да би најбољи одговор за изнесене аргументе био тискање новог издања Протокола у сувременом хрватском пријеводу, како би се на тај начин наша јавност најизравније упознала с тим крвавим основама, и сама просудила у којој мјери су основе Протокола данас постале немилосрдне засаде кодекса свјетске црвоточне политике и њихове бруталне тактике, и у којој су мјери многи данашњи политичари обични криминалци заштићени имунитетом (Де Мицхелис нпр.).
Види: Луx, Викторија: "Кабала, тајна наука древних Хебреја", Просвјета- Загреб 1982.
Ствари стоје обратно: Енглези свуда у први план гурају Жидове и њиховом крвљу натапају оранице својега царства. Види: Енгдахл, Ф. Wиллиам: "Стољеће рата", АГМ Загреб 2000
Овдје сазнајемо да је пројект жидовске државе Израел настао у главама енглеских политичара који су у тој идеји видјели просперитет очувања и ширења Британског царства! "Није неважно да је нова жидовска домовина под покровитељством Британије била географски смјештена на једном од стратешки најважнијих дијелова дуж главне артерије проширеног Британског Царства из раздобља након 1914., на осјетљивом положају на путу за Индију и у односу на новоосвојена арапска подручја османлијске Турске. Насељавање мањине у Палестини, тврдили су Балфоур и други у Лондону, дати ће Лондону стратешку могућност од огромног значаја. Бити ће то, најблаже речено, циничан потез Балфоура и његова круга" (стр. 79)
Qуиглеy, Царролл: "Тхе Англо-Америцан Естаблисхмент", Боокс ин Фоцус, Неw Yорк, 1981. Лорд Норцлиффе у раздобљу 1917.-1919. се замјерио Милнеровој групи која је владала Енглеском, и која је иницирала оба рата против Њемачке, те након И. св. рата његова моћ помало опада. Нортцлиффе је био дио Рходесова блока који је, мање - више чврсто, контролирао политику и "Тхе Тимес " до 1922.
Очито је да је Хитлер био толико затрпан информацијама о Жидовима, и то у толикој мјери, да није видио како му иза свега стоје - Енглези!
Види: Смалл, Гретцхен, & Смалл, Денис: "Тхе Плот то Аннихилате тхе Армед Форцес анд тхе Натионс оф Иберо-Америца", ЕИР Неwс сервице, Инц. Wасхингтон Д. Ц. 1994., Организација Б'наи Б'ритх спомиње се врло интензивно већ у уводним поглављима као савјетодавна скупина за разоружање Латинске Америке. Киссингер је у главној улози покретача догађаја. Очито да није случајно што је главни контролор свих предсједника до краја стољећа 20. ст, и касније, опет Жидов - Хенрy Киссингер!
Из ових информација видимо да су Срби у Жидовима гледали тајне савезнике Турака, па су их вјеројатно зато и истријебили тако сурово, те су Нацисти могли јавити да је једино у Србији "ријешено жидовско питање".
Коментар: У овом чланку је занимљиво како све коментаре и открића о Протоколима дају Енглези. У књизи "Света крв - свети грал" (опет написали енглески аутори!) потврђује се аутентичност, али се доводи у сумњу да су Протоколе написали Жидови. Књига не даје одговор тко је написао протоколе, али оповргава да су то учинили Жидови. То је, како изгледа, била нека Ложа "Шкотскога обреда" (33. ступањ), а све упућује на високу вјеројатност да су Протоколи, у ствари, написани од енглеске масонерије од које су Жидови овисили, а Жидовима су понуђени као смјернице провођења плана на подручју кршћанске цивилизације.
|
