20, Apr, 2014
Prevedi:
  • English
  • Srbica
  • Russian

Stara srpska plemena u današnjoj Italiji


 


Od iskoni i pre dolaska i naseobina grčkih u Siciliji i t.d. pre dolaska Rimljana i Gala i njihovih država, živio je skoro u celoj današnjoj Italiji, kao koreni i jedini narod srpski i to u obliku ovih svojih plemena:

1. Gornići - Hernici - živili su po svim bregovima oko današnjeg Rima i njegovih ravnica, od kuda su se tako i prozvali - et rascida rivis Hernica saxa colunt - kao što svedoči Virgilije. No da on i ne kaže da oni žive po planinama, ipak nam i samo ime Hernici rim. i elinsko Gernicoi to svedoči. U njih je bio grad Korventa po Dioniziju Galikarnaskom, dakle Hrvata. U njih je takođe bio grad nedaleko od Preneste - Praenesta, Ora, Oroja, t.j. Orahova, Rakovica.

2. Aequi Volani, živili su među Gornićima, Sabinima, ili Sarbinima i Marsima graničeći se sa Labićima - Labici - i imali su gradove: u plemena Voljanići, Voljan među Crenestom i Lavicom ili Glavicom - Lavica - Na 407. g. pre Hrista od njih je Numa uzeo mloga ustrojstva za Latinjane.

3. Voljići - Volsci - sa gradovima: Apula, Priverna - Priverna, Antum - Antium, Velitra, Osta, Poluška, Koriola, Veruga, artana, Fabraterna, Korita i t.d. od kojih skoro svi nose čista srpska još i današnja imena.

4. Raci - Raeci, Raci ili Rašići, Rešići - živili su zajedno sa Argiruscima - Argurusci - Strabon ih uračunava među narode Laciuma. Gradovi su im bili u Ratula: Adria - Jadrija, Jadar.

5. Ruseli, Rutuli i Labići - Labici - koji su živili na 120 stadija od Rima i imali su glavni grad Lavicum ili Glavica.

6. Obrići - Ombrici - najstarije pleme u Italiji, koje je se prostiralo od Tibra do Jadranskog mora. Njih su pokorili Lidi doseljenici iz Male Azije. Glavni gradovi bili su im: Ravena na reci Bodašu - Bodesos, Sarsina - Arimina - Jarimna na reci Prusi, Sena do dolazka Gala, a pošto ovi pokoriše to srpsko pleme nazva se Senogalija, - Tuder - Tuđar, Harna - Narna, na reci Nori, Otrikol, na Tibru, - Esina - Jasena Dolja, Patala, Svila, Svaša - Svasa, Svila - t.j. Vila Trebia - Trebinj, Oštra - Ostra - Solina, Kura, Krinovola, Vitala, Videna, Turokola, Butrima, Nara, Mutina, Padina, Matora, Veljeja, Sabina, - Sabini - ili Sabrini bili su takođe pleme Obrića, kao što veli Dionizije Galik: Plinije zove ih Savini tj. Savići u kojih je jezero Velja - Veliae. Od njih proizlaze Picentini i Samnitae, a od ovih poslednjih Lučani i Breti - Lucani, Bretii - Samniti se zovu još i Sabelli i Sauniti. Blizu Orića živili su Picentini, a u Duljebi nekada su osnovali Ankonu. Gradovi su im: Jadra, Matra r.pred. n. plan: Treja - Klvana i Čubra - Klvana, Cupra.

7. Marši, Marućani, Vestini, Frentani i Peljni, bila su plemena Samnićana, a Virgilije naziva ih Marubii i zemlju njihovu Marubia - t. Moravljani, Moravija - glavni grad im se, u vreme Virgilijevo, zvao Moreva - Morava, Kućina - Cutina i t.d. u Samnićana je bio grad Jezernija - Aesernia - Bojana, Temna, Pauna - Pauna - Vertana reka, Laj, a u Bruta: Temeša, Međma ili Međa = Medma - Goleč r: Sila, Šuma, Kremena, Konja - Koenys i reka Krataj.

8. U plemena Orunići - Aurunci - glav. grad Kora, koji je se docnije prozvao Suessa, a kad su ih prognali, sa svojih mesta, Sidoceni, prozove se Aurunca, od kuda je i ime toga plemena. U Japigiji živili su: Saletini - Salentini i Kalabri, a gradovi su: Avlona, Krotona, Bar, Verečija, Rođa - Rhoda ili Ruda, Lapa, Salepa, Sila, Bukva, Temebela, Borka, Strabela, Silena, Zagra i Venuša pripadajući plemenu Davni - - Davni.

9. Opići - Opici - staro i mnogoljudno pleme srpskog naroda, koje je živelo po ravnicima Italije, tako zvanom u Rimljana Camponia. U njih je bilo 12. gradova, među kojima ponajznatniji je: Kolacija, Atina, Kalena, Kora i reka Sava. Opiće su iz njihovih zemalja izgnali Tireni. Od svih plemena srpskih oni su se najposle polatinili, kao što nam svedoče stare pametariste, koje govore : da su Opići još i do polovine I veka po Hristu govorili svojim, za Rimljane, i njihov narod, tuđim jezikom. Među njima je bilo jedno pleme koje je se zvalo Poljani — Poligni. —

10. Tireni i Etrusci. Pleme Lida iz Male — Azije preselilo je se u Italiju pod svojim vođom, koji je se zvao Tiren, od kuda se i to pleme tako prozove, a docnije opet prozove se isto Lidsko, ili Tirensko pleme, Etruscima, ili Eruscima. Erama našim, sa svoje zemlje, u koju su se u Italiji naselili. Oko 600 god. pre Hrista galska plemena Boja i Lingona otmu im zemlje i gradove, a kad opet ove Rimljani 183 god. pre Hrista pobede, nameste svoje kolone u ovoj zemlji; te se tako i preliju starosedioci u rimski narod. Zemlja je se ovog plemena srpskog naroda kupala među dva mora, a kad u srcu njenom Rimljani osnuju svoj Rim, tada se razdeli u dve polovine i time još više oslabi. Silu Erića uveličavali su ušav u sastav njihov, preko trista gradova Obrićskih, od kojih smo neke gore spomenuli. Među gradovima ponajznatniji su bili: Kremona, Beron, Brest, Kom, Videna 40. stadija od Rima. Pleme Videna sačuvalo je svoj jezik do Strobona. Veja ogroman grad, kog su Rimljani 10 god. držali u obsadi. Kad je Romul osvojio ovaj grad, i zarobivši vojvodu plemena Venetskog — Venetani — vukao ga je sa ostalim zarobljenicima po svom Rimu zapovedivši, da se viče: „Srbi su — Sardi, određeni da se prodaju." Ovaj je se običaj praznovao svake godine i ovako isto još za života Plutarhova. Gradiška — Gradiska Sareba t. j. Srba — Sareba — blizu Veje, Hvališka među Rimom i Otrokolom — Jaliska. Tako je se zvalo i pleme koje je naseljavalo Hvališku ili Fališku, kao što se govori još i danas faliti u mesto hvaliti. Vlšinija grad i pleme, Cera — Caera — Grci, kao i svuda dovode mu ime od Caide, dobar dan zdravstvuj, dokazujući, da su im tako odgovorili narodi u njemu i oko njega živeći, kad su tuda prošle koloniste Grčke i nazvale im boga; te se i grad taj od tog doba tako prozvao. Cer je postao još onda kad Grci nisu ni videli Evrope, a kamo li Italije. Na 384 god. do Hrista Dionizije car Sirakuzski — Grk — oplačka ga i odnese više od 1000 talanta blaga. Peruša, Krotona, koja je se pređe nazivala, Kotarna, Arecija, Kosa. Kosaja pripada plemenu Volki, Volcinti t. j. Vukovićima. Ovaj je grad bio osnovan na jednoj kosi, ili jednom ogranku planine, koju je omivalo more. Rimljani, pošto su ovim gradom zavladali, naselili su svoju u njemu kolonu. — Cosa volscientium a populo Romano deducta. —Među Kosom i Gradiškom Strabon napominje mesto Rhgiobilla gde je negda bio grad Malet — Malaetos. — Oko 388 god. Rimljani utamane grad Vuk, Vukić, a 8000 duša odvedu, po svom običaju, u robstvo i razprodadu. Tako su činili i sa ostalim srp. plemenima i narodima, koji su dolazili u dodir s njima, što nećemo zbog kratkog vremena opisivati. Luka, Luna, Selena, Vidina Poplana — Poplana, Vjetlana — Vetlana — Vada pri utoku Ćekine — Haecina, Đetine u more i t. d. a reke su: Mokra, Arna, idi Jarna, Đetinja, Srbica, — Umbra, Sumbra — Tim, Klen, Laba, docnije Tibar, Mutna, Janikol pl: — Janikola.

11. Raci, Reci, Reti i t. d. kao što vedi Plinije — Plin. III 24. — postali su od Rašića. Oni su odavna izgnani iz svoje domovine Galima. Ti Erići pod svojim vođom — duce Rhaeto — Raškom nasele se u gudurama Alpijskih planina. Raška i Vindelikija po Strabonu počinjala se je od same Italije pa dalje preko planina na jug. Zemlja ta Raška, deli se na dve polovine Rašku i Vindelikiju ili Srbolehiju — Vind Vend i t.d. znači: Srb, Srbin, Likija Lekija i t. d. — Među plemenima koja naseljavaju ove dve zemlje najznatnija su:

1. Zaljesi — Salasi — za koje je 143 god. pre Hrista napadao konzul Apije Pulher, no je u toj bitci, izgubio 5000 vojnika i bio razbijen. Imperator Avgust pobjedivši ih proda po svom rimskom običaju, kao i u drugim pok: mestima preko 36000 u robstvo, a 8000 uzme u svoje legione. U zemlji tih Zaljesića pojavi se takođe rimska kolona pod imenom: ''Augusta Praetoria Salassorum''.

2. Leponići — Lepontii — kojima Plinije pribrojava Vibere živeće pri izvoru Rone. Glavno mesto u Leponića bila je Usća — Uscela — Još se i danas, na devom utoku Rone u Ženjevsko jezero, nalazi i mesto koje se zove Gradac — Gradetz naprotiv Sitten - a, u kom su negda živili Leponići, i dalje Brieg, Chur, Prada, Strada, Maloia, Zernez — Crvac — Misok, Chamuta, Sura, Rogatz— Rogač, — a planine su još i danas, kao i ova gornja mesta, zadržale stara srpska imena i to: Crnobreg — Cernesberg i t. d.

3. Kamuni — Kamuni — pri reci Ogli, Kotvanići — Kottanitii— Triumaodini, — Tripodići Verjagi — Veragri i ostala mloga plemena, od kojih su u nekih imena ako izopačena, da se nemogu razumeti. A u Srbolehiji živila su ova plementa srpska:

1. Likatii — Likići, ili Lekići, živeli su oko reke Leha, od koje su i ime dobili. Glavni grad zvao im je se Avgusta Vindelicorum t. j. grad osnovan imper. Avgustom u zemlji Srba i Sinda.

2. Klavtinići — Klavtinatii — živili su oko dan: Ina i prozvani su bili u nadpisima, u čast Avgustu, Katanates.

3. Bregići — Brigantii — živili su oko dan: Konstancskog i Bodenskog jezera, sa glavnim gradom istog imena, koji se zvao i Bregenz, kao i Konstancsko jezero Lacus Venetus. Dalje jadni i čemerni Siromašići Venones, ili Venesci, Venići živili su u samim provaliama Alpijskih planina, među kojima još i dan. današnji jedna se u Švajcarskoj zove Val Venosco. Ovi su isti živili pri izvoru Rajne pod imenom Vendes, Vendelices sa gradom Vindonisra — Srboniša — dan: Vindisch. Tridentići živili su oko Adidže reke, Stoni, ili Stenići, Stoni — sjeverno od jezera Lacus Benacus dan. lago di Garda. Dalje još Ljubići — Libyci — Oko Verone i danas ova imena pokazuju da su tu negda živili Srbi, kao : Slavina, Luga, Bojan, Paljani, Slavino di Marko razv: Prun, Vale, Plenina - Planina, Turija , Lugan, Sirmio — Srem, Rečan, Gugolaga, Kijevo, Močuga, Poveljana , Mužikona, Struga, Rubana, Orzere, Ošenjega, Valdonega, Grad, Leh, Domajara, Veriga, Mazurega, Tredespina, Ortigora, Salo, Paji, Zasama, Varana. Naposledku i sam Linc dan: zvao je se Lentia idi Letija, Čepana, Ruda, Tuda, Letova jez: Pleso, Šar pl. Biturica r. Sekana r. Luva r. Rodar, Saber r. Milan, Miličak, Konj. No ne samo na jug od Dunava, nego i na sjever od ovoga živila su nekada srp. plemena, kao što svedoči, još u 8. veku po Hristu cela oblast na Majni pod imenom: Regione Slavorum juxtu ripam flumine Moin. Ovo nam svedoče i sama tada biv: imena mesta, kao : Golahova, Ipogova, Pančevo — Banzhova, Salgova, Barigin, Tareša, Klč, Ratkova, Durnin, Durigin, Matalagi, Hlstkovo, Streva, Matakova, Milićan, Sulikova, Rječin, Trgova, Bara, Rečić, Slapac, Ciguljin, Jastov i reke : Itica, Viraga, — dan: Verr, Vraga — d. Aurach Vila, Salca, Čubara, Rota, Velina, Lug, Buda, Vetrova, Luganova, Paženca, Išaniška. Sam dan. Salcburg zvao je se Salckova, a Ratisbona, Radopana. U Tiringiji još i danas jedna reka nosi ime Sarbecz, Ludvigora i Slavica t. j. Srbač, Ljutogora i Slavica. Baba planina — Babae montes od kuda je prvo postao Babenberg, pa posle tek dan. Bamberg. Utica r. Trubeža, Sovača, Bjeljak, Nartovo, Mutovo, Solca, Mačiha, Prama r. Brama, Varnica, Bara, Mordanova, Kalčuga, Vrnica, Brenta, Jakovo, Barigin, Breg, Dverigovo, Jastevo, Rogovo. U dan: Italiji oko Koma, nalazi se planina Crnova — Cernobio, i rečica Bregija dalje: Medvica, Dol, Mir, Stra, Movata, Milica. U dan. venec: kraljevstvu Sača r. More, Slavini — More di Schavani. Odera, Grad: Medvak, Brenta, Burjan, Morana, Livenca, Plava, Sila, Jara, Morečan, Baba, Mosorbo, Babina, Tvrđe, Malakera, Malagunja, Nalega, a u Tirolskoj: Srbomatra — Vindišmatra, Bregenc, — Breg, Bludenc, Breganica, Crnavac, Greden, Kamina, Kladenac, Peštera, Mala, Kleš, Lana, Likača, Vltov. U Švajcariji još i dan dan: Vindiš, Gradac, Kur, Polesje, Ljes, Bjela, Belič, Belenec, Černec, Delo, Lug, Luganac, Dubin, Kremenice, Lužani, Kopina, Zamolić, Meč, Rudenec, Daledi, Horvanta, Vesprovan, Tašna, Visoja, Stavjač, Vetran, Prosto, Kunice, Polič, Srbaško, Mutenec, Brusin, Zelin, Crlice, Neslov, Paslov, Kostnice. U Bavariji još i ova: Viden, Bidač, Vido, Braneburg, Burin, Krajburg, Doljnič, Kuća, Mir, Glerić, Glon, Lek Planeč, Trebić, Trezvić, Gorić, Dražinić i t. d. Ovo još jasnije tvrdi tipografija Slav: u Tibingenu, koja je oko 1550 god. pečatala knjige na Slavenskom jeziku oko čega je se trudio pastor Truber iz Kemptena u Staroj Srbolehiji, i bio obećao ove prevesti: „na Hrvatski jezik na kom — po mišljenju njegovom — govore Dalmatinci, Bošnjaci i Srbi „čak do Carigrada''.

10. Eneti, ili Veneti, Vendi mlogoljudno srpsko pleme. Ovo je za se sastavljalo odvojenu i osebnu državicu, koja je dugo trajala. O svim pobrojanim plemenima kako u Maloj Aziji tako i u Italiji, kao i o srp. plemenima na dan. Srpskom, sada tako zvanom Balkanskom, Tropolju, koja će se pobrojati, G. Giljferding u svom delu: „Drev: Per, Istor. Slav:" preštampanom iz Vesnika Evrope 1808 godine — drži da su to bila plemena, kojih vidimo ostatke u dan Škipima iVlasima. Cel i pravac G. Giljferdinga jasnije se još vidi u „Pisma ob istoriji Serbov i Bolgar" u kojima hoće na silu boga; sve Srbe, i ostala srpska plemena da «obugari, mešajući neprestano i brkajući srpska plemena pokorena Huno-Finskom rasom Bugara i Avara sa imenima ovih huno-turskih čorda i inoplemenika. U celom tom njegovom delcu ili bolje propagandskoj brošuruci, jasno se vidi politika i njeni nazori, o kojoj ćemo kad dospemo prozboriti, a sada je dosta da kažemo: da se tom knjižicom cilja na ujedinjenje sviju slav: plemena u jedan ogroman kolos — ruski, pa se radi toga izvrću naučne stvari i od nauke gradi karikatura i grdilo samo da se postignu političke celi. Ovde se zaboravlja: da politika ide svojim putem, a nauka svojim, i da nije sljedstvo neslaganja političkih celi sa naukom, da se ove nemogu postići. Zar stara srpska, a sada slavenska plemena, nemogu osnovati jedno celo slavensko spoljno ukupno, među sobom unutra razdeljeno telo pod dan: imenima svojim, nego im valja primati ime Ariji, — ljubazni, i t. d. i još koje drugo kad je to ime parsko i upravo nemačkih naroda? Zar vajno spoljno slaven: plemena ujedinenje nemože u svom jeziku naći za se ime, no mu treba tuđe nedonosče? I suvuše smo na sebi nosilp tuđinštine. Nek joj je jednom kraj! Zar da se postignu politične celi onih koji i noću sanjaju o uništenju imena Srba treba nam sada da se najpre prozovemo Perso-Nemcima, pa onda po milosti tek takvih naučenjaka da dobijemo ime Rusa? Tu nema nauke, nema bratstva, nema ljubavi, nema srdačnosti, nema pravde i načela, kad se neprestano utamanjuju Srbi u Pravoj - Staroj - Srbiji Maćedoniji, Albaniama i t. d. a natura se svuda i svakom mestu bugarizam? Misli li se da smo mi marva i stoka, koja ništa nevidi i nezna; misli li se ikada o našoj ljubavi pravoj, o našem pravom bratstvu, kojeg ima spram našeg bratskog naroda ruskog, spram njegove ogromne slavne države, spram njegova velikog i Belog Cara, što sve opevamo i u našim narodnnm pesmama, umećući ih odma posle Boga i njegovih svetih , — spram svega što je rusko po krvi i duši, i ne da li će se tim nespravedljivostima dovesti do toga da se pokolebamo u tome i da nepostanemo, uzinat, koji u Srba podpuno vlada, još jedna Pruska i Đermanija u mesto na Labi i Rajni na Dunavu i Savi, u mesto na Baltijskom i Nemačkom na Jadranskom i Jonskom moru i t. d? Hoće da se spram nas sada ovde to što bijahu Poljaci spram đermanskih Srba; hoće li se od braće i prijatelja najrođenije, najvernije i iskrenije braće, svoje ili se hoću tuđini i ne svoji? Na ovo neka odgovore svi oni koji do sada radiše i rade: „dase rasprostre narodnost Vološsko Ruska — Bugarska — na račun srpske i t. d.'. Mi ostavljamo ovde i g. Giljferdinga i njegove pristalice, uzdajući se podpuno u visoku i mudru vladu, u svestan i bratski nam narod ruski, da će već jednom pogledati na nas ne kao: na Poljake i Dajčere, Nemce i Tevtone, vrage i ugnjetatelje Bolgarske; no kao na braću i prave prijatelje, koje baš svi ugnjatavaju gone, utamanjuju i upropašćavaju sa njihova dobra srca, nemarljivosti i lakomislenosti, sa izkrenosti i prostodušja. Nama nebeše mesto da se udaljavamo od predmeta; potomstvo će imati mesta da nas osuđuje za ovo no kad razbere naše stanje, držimo da će nas opravdati. A ništa mu drugo za ovo netreba no da progleda sve dan: spise pa da se uveri: da Srba i nema više,—po mišljenju ovih — do ovde u Srbiji, Bosni i Ercegovini. Eto, ovde je Srbija, ovde carevina bivša naša, ovde Patriaršija, ovde prestolnice naše, ovde narod onaj, što sve to stvori i izgubi. Jednom rečju: ovde je sve i sva, a čim pređete granicu dan. kneževine, tamo ? . . . tamo su : Bolgari i u Samokovu i Nišu, i Pirotu i Peći, i Prizrenu i Dibra, i Oridu i Prilipu, i u Bitolju i Kosturu, i u Radoviću i Petriću, i u Skoplju i Velesu, i u Kumanovu i u Vrani, i Štipu i Berkovcug, i t. d. To je sve Bolgarsko: i vera i narod, i jezik i crkva, i običaji i zemlja, i zadužbine cele i razorene, i sveci i nesveci, i umovi i tela, i reke i planine. Sve je to Bolgarija i Bolgarska, nema nigde i ništa srpskog. Što ovo govore Turci i drugi tuđini oni bar imaju svojih računa, a što neka naša nazovi braća čine nerazumemo premda sami misle da imaju računa, ali se varaju jer: oni pod imenom nekih računa stvaraju zbrke i neračune, koji će za nas biti hrđavi, a i za njih ne najbolji, kad se već jednom otuđimo i propadnemo. No dosta, neka idu te misli, te nesreće, neka nam se nepozleđuju rane i od svoga najrođenijeg i po telu i duši; te i prelazimo na propalo naše. — Priča se: da su se Eneti, ili Veneti, Vendi, naselili u Italiji posle pada Troje. Svi su tuđini i najstariji pisaoci govorili i pisali o ovome, no g. Giljferding ih pobija. Skimon Hioski govoreći o Venetima napominje, da su imali 40. gradova, a ne pobrojava ih. A da su oni jedan i isti narod sa Enetima malo — azijskim, Brezima, Trojancima, Paflagonjanama i t. d. jemči nam taj isti Shimne Hioski, koji veli: ''Henetorum vero quinquaginta urbes in illo sitae ad intimam partem. Duos transgressos esse aiunt, ex Paphlagonum regione habitasque circa Adriam. Heneti finitimi sunt Thraces, Jistri dicti'' — Oni su od vajkada zauzimali svo današnje tako zvano mletačko kraljevstvo, i preko ovoga — koliko dolazi — od Alpijskih planina pa do reke Pada i od Jadranskog mora pa do Istrije i Gardskog jezera. Na njih su napadali razni narodi i to od prilike, na 400 god. pre Hrista Gali, na 303 Špartanci a 186 god. pre Hrista su ih bili baš sasvim pokoreli Rimljani. Među gradovima najznatniji je bio: Patavija, Spina, Altinum, Adrija dan: Atri, Beluna, Večeta, Grad, Vidna, — Vidin, Videna Celina, Ravena. Padva reka, a u ovu su se slivade: Treba, Tara, Štira, Tičina, i dalje reke: Plava, Bodenka, Sila, Medvak, Natisa, Tura, Livena, Zaliv tako zvani kod Ravene Vatrena. ''Vatreni dicitur'' veli Plinije, Srem obl: i t. d. Da su odista svuda tuda živila čista srpska plemena, kao i po svoj dan. Austrijskoj carevini, mi ćemo, koliko nam vreme i mesto dopušta, niže navesti dokaze, a sada ovde stavljamo samo još neka imena mesta i t. d. koja su bila čista srpska u svoj dan. Austriji i koja su tu od iskoni i do dolaska i pokorenja Rimljanima i ostalih skoro i do danas ostala. Tako u: — Tabula Jtineraria Peutingeriana - Poštanskoj tablici sastavljenoj oko 150 i nekoliko god. posle Hrista — i u Tabula Jtineraria Antonini — Putopis-u, koji ukazuje na sve putove rimske imper. u 4 veku — možemo ih najbolje videti kakvi su narodi živili u St. Vindelikiji — Srbolehiji - Norici, Krajini, Veneciji, Panoniji, Raškoj i t. d. 1. Put u Raškoj ili Raciji, Reciji i Vindelikiji. Tu se nalaze ovi gradovi: Kura, Međa, Klunija — Klonija, Bregancija, dolazi od breg, Targent na mestu dan: Lindau, a dolazi od trg, tržište i t. d. Kasilaka, Vjaka, Novoje, Rapa, Avgusta Vindelikorum, pri ulivu Vrta u Leh, Domaša grad Lehića, Avgusta na Srbolehiji bila je zato osnovana, da zagrađuje put napadaju nemačkih plemena u bivše srpske, a tada rimske oblasti. Nova pa r: Leki dan: Lechfeld — t. j. polje Lekića — Obodjak na r: Koveljku, Skorblja, Čarnić, od černi, crni itd. Veljedena, a dalje po Dunavu: Vindoniša, Srboniša p t. d. Brigopana na r. Brežici, Samoluka, Septemjaci, Lozodika, Međana — Mediana, Lejnača , Biričana — Viricjana, Vetanjana, Dračvina, od drati, boriti se, Vjana, ili Vjena i Panjana, Radostpana — Radospana, Serbidora, — Serviodura, Radosapa, Veljača, Trusa, Veska, veska, ves selo — Bratanana — Vratanana, Izinišča, Bedajo, Bedako. U Krajini: Litana, Lončium, Setata, Javor, -dan. Salcburg, Lačjaka, Trgolapa, Ovilaba, Ovilava, Jovača, Stanako, Lovjača, Namore — Namore — Triđisama, t. j. Triždisama, Komagena, Vinjdobona — dan. Beč. Kroz Norik (od juga k sjeveru: Larić — Larix, Sijantika, Viruna , Sirote, Žabotinka, Ovilaba, Kukale, Gravjaci, Upela, Belidrum — Biliandrum, Pučina, Mileta — ime lica — Serbjano t. j. Srbjani, Veruga, Jasinica, Zaloga. I dalje po drugim mestima: Sava r. Morava, Mokra, Mana, Treba, Kora, Medula, Boleč - Boles, Kamena, Kremena, Matuša, i t.d.

Izvor is knjige Miloša S. Milojevića - ISTORIJA SRBA SRPSKIH - JUGOSLOVENSKIH - ZEMALjA U TURSKOJ I AUSTRIJI

 

Kliknite dole za komentar
Hvala!

NAZAD

Pratite me i na twitter-u



Архива текстова